Прочитај ми чланак
Драго ми је што смо доказале да можемо да „држимо леђа“ Ани, Јелени и Бојани. Коме ваљам таква каква јесам, ваљам – каже Александра.
ТАТЈАНА, ТРПИ НАС ДОК МОЖЕШ
Причала је Александра мало и о селектору Татјани Јечменици- Јевтић и како је било у Будимпешти.
– Знате како је са женама, нас је било четир и свака има своје „бубице“. Једна устане на погрешну ногу, мене боли глава, на терену ми не одговара када ми прича нешто, па када ми не прича ништа, па ми све одговара, све то треба пропратити и свака јој част, нека нас трпи док може – кроз смех прича Александра.
Мало ко је веровао да ће ФЕД куп репрезентација Србије да оствари добар резултат у Мађарској. Отишле су без помоћи Ане Ивановић, Јелене Јанковић, Бојане Јовановски, а вратиле су се као хероине. Тандем Александра Крунић-Ивана Јоровић је донео Србији прилику да се у априлу и окршају са Парагвајкама пласирају у виши ранг.
Како је све то изгледало, како је било са новим селектором, какви су даљи планови, зашто не обраћа пажњу на то шта говори јавно, о свему томе смо разговарали са Александром Крунић. Кренули смо од Будимпеште.
– Мени је било супер. Нисам очекивала ништа претерано од тог путовања, осим да дамо све од себе. Већи притисак би био да смо отишли у пуном саставу, па да је не дај Боже да нешто крене по злу… Драго ми је што је све добро испало, неочекивано потпуно. Не могу да кажем свима у инат, али…
Не знам да ли ће сада опет да буде неких негативних коментара на наш рачун, али ми је драго што смо доказале да можемо да “држимо леђа Ани, Јелени и Бојани… Бојана је отказала Фед куп први пут у животу и не треба да се тресе због тога. Ми смо дали све од себе и корачамо према Светској групи, а не од ње – почиње Крунићева причу за „Новости онлине“.
Званично Српкиње јесу биле прве носитељке, али је јасно да на основу ранга то није било тако и да нису били фаворити.
– Мени је помогла чињеница да нисмо фаворити. Могли смо исто да играмо са Белорусијом или Украјином… Њихове играчице су много боље рангиране од мене, тако да нисам осећала притисак. Рејтинг није пресудан у ФЕД купу, нисмо имале притисак ни ја ни Ивана. Једино је можда она у мечу са Коњух, јер је имала неки осећај да мора. Ни ја нисам могла свој меч да завршим иако сам водила 6:1, 5:1, али све то је за људе. Када те узме емоција под своје, треба то исконтролисат, али је све добро што се добро заврши.
НЕМА СТАЈАЊА
Кренула је Александра Крунић ка врху и не намерава да се заустави.
– Надам се да нема стајања. Само треба да наставим да радим и да избегнем повреде. Не желим да срљам напред. Видела сам да неке играчице претерају са бројем турнира када крену напред, ухвати их еуфорија, а уствари треба да се чувају и да буду паметне. Путујем у Јужну Америку, Акапулко, Монтереј, а онда у Северну у Индијан Велс и Мајами.
Не може Александра да сакрије чињеницу да је притсак постојао.
– Можда сам ја имала мали проблем са тим, у смислу да сам први играч и да се од мене очекује да славим против ниже рангираних. Доста тога сам ставила себи на рамена, непотребно, али с друге стране да нисам осећала одговорност, не би овако ни одиграла. Ово је појединачни спорт и нема и желим да саиграчице или селектор осећају да су било шта дужне према мени, или да је Ивана дужна да ми обезбеђује 1:0 сваког дана. Себи сам набила притисак да дам све од себе и остали нису били важни.
После прве позиције у групи дошао је на ред меч са Хрватицама.
– Тихо смо отишли у Будимпешту, вероватно зато што ништа претерано нисмо очекивали. Тако ме је Ивана пре меча са Хрватицама питала зашто су рекли да су они фаворити, а не ми? Рекла сам јој „Добро, видећемо после меча. Ето можда нам је то био и део тактике да смањимо притисак. По ренкингу су они били фаворити, али ако би се тако гледало онда смо ми „индијанци“, а то није тако, српски инат је победио – уз осмех објашњава Крунишева.
На крају је открила и кога је видела у улози селектора.
– Искрено, била сам за Биљану Веселиновић. Познајем је, радила сам са њом и то сам и Татјани рекла када смо се видели на кафи пре одласка у Будимпешту. То су нормалне ствари и не волим ништа да кријем. Ипак, Таша ме је одушевила, одрадила је одличан посао и све је било супер, „оградила“ нас је од свега – закључила је Александра Крунић.
СМАРА МЕ ДА БИРАМ РЕЧИ
Позната је Александра Крунић као особа која нема „длаке на језику“ и која увек каже оно што мисли.
– Мене то смара, то да бирам речи. Укапирала сам одавно да ћете увек бити некоме „грбав“, јер смо ми такав народ да увек дајемо себи за право да коментаришемо рад других и да се бавимо нечијим животима. Немам никакав проблем са тим, коме ваљам таква каква јесам, ваљам. Криво ми је само што мама прати те коментаре, али се трудим да ћу успети једног дана да је одвикнем од тога.
ПРЕДВИДЕЛА ЖРЕБ
Са Крунићевом смо разговарали дан пре жреба за плеј-оф за Светску групу два и испоставило се да је била видовита.
– Волела бих Парагвај код куће, у било ком граду, само да буде код нас. Нећу да се молим, јер шта год ја желим испадне обрнуто. Тако да је боље да прижељкујем Парагвај код њих, мада је можда и то добро, ја би остала тамо и одмарала две недеље – рекла је тада Александра, а само дан после тога јој се испунила жеља, добили смо Парагвај и то код куће.
