Прочитај ми чланак
(Политика)
„У ОКК „Београд” сам дошао педесетих. Тадашњи терени клуба били су у близини цркве Светог Марка. Бетонска плоча на згради није била завршена. ОКК је после продао тај терен и онда је купио други у Улици Здравка Челара, у близини ког сам становао и на ком сам радио до 1965. године”, присећа се Бора Станковић, кошаркашка легенда, својих дана у „Жућковој авлији”, на углу Челарове и Прерадовићеве. На том месту са својим играчима утирао је пут трофејне југословенске кошарке. Уз њега су стасали Кораћ, Николић, Гордић, Рајковић, кошаркаши који су четири пута освајали првенство Југославије, неколико пута били полуфиналисти Купа шампиона, учесници Олимпијских игара у Токију. Славни „окакаовци”, које ни то што су тренирали на отвореном није омело у низању успеха, требало је да на истом месту добију дворану.
– Када су саграђене прве трибине планирано је да се све то покрије. Требало је да терен добије још једну трибину, али то се никада није десило, није било пара. Касније је смишљено да се на том простору направе станови, а да ОКК „Београд” добије покривен терен. До данас је остало тако, зграда није довршена… Клуб се селио, али идеја у срцима многих из ОКК-а је да му се седиште врати у Здравка Челара – истиче Бора Станковић.
Вишедеценијска жеља Станковића и његових клупских другова ускоро би могла да се оствари. Хала у „Жућковој авлији”, површине 1.500 квадрата, до краја године требало би да отвори врата новим спортским талентима. После деценија пропадања недовршени објекат, окружен са седамдесет станова, за 20 милиона динара прошле године купила је општина Палилула из стечајне масе „Инвест експорт груп”, који је деведесетих започео градњу.
Био је то наговештај „друге младости” места где су се половином прошлог века окупљале девојке како би гледале тренинге неких од највећих асова југословенске кошарке.
– Малтене смо газили по шприцевима, јер су се у недовршеном објекту годинама окупљали наркомани. Простор на коме би требало да буде терен прекривале су наслаге шута, подизање трибина није ни започето. И кров је прокишњавао, а грађевина чак није имала ни легалне папире – присећа се првог обиласка несуђене спортске дворане Стојан Николић, председник општине Палилула.
У новембру прошле године, у халу су ушли радници београдског предузећа „Екоградња пројект”. Слободан Ратковић, руководилац радова, каже да су најпре морали да растерају наркомане који су се ту одомаћили, а затим су радници извезли неколико камиона грађевинског и осталог отпада.
– У првој фази, у новембру и децембру, обавили смо грубе грађевинске радове, средили део крова који је прокишњавао. У другој смо урадили свлачионице за играче и за судије, канцеларије, тоалете, туш кабине… – набраја Ратковић.
На трибинама Општина Палилула купила је запуштени објекат за 20 милиона динара хале површине 1.500 квадрата биће места за 700 гледалаца (Фото Р. Крстинић)
До поновних спортских надметања у „авлији” радници треба да поправе други део крова, после чега следе дотеривања и набавка и монтирање семафора и остале спортске опреме.
– Не зна се тачно када ће бити отворена хала, јер завршетак зависи и од Међународне кошаркашке федерације (ФИБА),која нам је преко Зорана Радовића, нашег прослављеног кошаркаша и свог садашњег директора сектора спортског развоја, обећала донацију. Сада се са њима прави уговор како бисмо добили професионални под. Жеља нам је да прву лопту у кош убацимо до краја ове године – најављује Николић.
У хали на чијим трибинама ће бити места за 700 гледалаца, окупљаће се млађи и старији суграђани на тренинзима и утакмицама, школским такмичењима… Коначно ће се остварити и сан старих ОКК-оваца јер ће простор на углу Здравка Челара и Прерадовићеве поново бити дом њиховог некадашњег клуба.
– Хоћемо да халу „вежемо” за ОКК „Београд”, да поново од овог клуба направимо расадник талената, да опет остварује добре резултате. Хала неће бити њихова, јер државне паре не можемо дати клубовима, али желимо да у њој, као некада на теренчету ОКК „Београда”, развијамо кошарку – прижељкује Стојан Николић.
Хала ће носити име Радивоја Кораћа
Хала у којој ће стасавати нове генерације кошаркаша и других спортиста понеће име кошаркаша по чијем је надимку и некадашње двориште добило име „Жућкова авлија”.
– Тај простор има историју, кошарка се није развијала само на Калемегдану. Многи познати југословенски кошаркаши су ту почели да „тапкају” лопту. Али, колико год сви били добри, Радивоје Кораћ је био посебан, нико га није надмашио – наводи Стојан Николић.
Са њим је сагласан и Бора Станковић.
– Он је био главни стрелац, симбол тог тима. Све се вртело око њега. Било је и других играча, али су сви свесно жртвовали своје „ја” пошто је он био најсигурнији стрелац, сви би додавали њему лопту јер су били сигурни да ће он постићи кош – додаје Станковић.
