Прочитај ми чланак
(Моцарт спорт, фото: Стар Спорт)
Да ли је дошло време да се диригентска палица у Љутице Богдана врати једином човеку из актуелне управе који има додирних тачака са оном великом Звездом?
Јерес је ово, можда, констатовати, али гарнитура бившег председника Владана Лукића, која је званично увећала дуг Црвене звезде за 24.000.000 евра и освојила само два куп трофеја, према многим параметрима представљала је озбиљан систем управљања за актулену гарнитуру властодржаца у Љутице Богдана. „Квака“ је у томе што је Лукић заједно са својим сарадницима углавном производио фалш ноте дувајући у једну трубу – небитно да ли у своју или Весићеву – док компанија, бар на папиру, предвођена Драганом Џајићем, ни после девет месеци не може да се отргне од самоубилачке мисли да је „Маракана“ тренутно погодно тло за солисте.
Чудно је заиста да онај ко је људе различитих амбиција, из тотално различитог миљеа, с различитим погледима на фудбал, под окриљем ноћи окупио у Управни одбор Црвене звезде, није имао могућности да их за десет месеци силом или милом убеди како нису сви предоређени да буду важни, да су многи од њих ту да би радили у сенци председника клуба. Из прашњавих архива могао је, ако ништа друго, да извуче записе с почетка деведесетих и покаже им да су у том златном Звездином периоду тако успешни привредници попут Сљепчевића и Беговића били задовољни статусом једног од чланова Управног одбора. Без жеље за медијским експонирањем и без амбиције да сваког навијача од Триглава до Ђевђелије упознају с чињеницом да су они имали пресудну улогу у довођењу Савићевића и Панчева.
Овако, пуштен да се развија и храни неслогом у највишим клупским телима Франкенштајн(и) из Љутице Богдана постао је толико моћан и јак да је после пораза од Вождовца на Врачару показао спремност да седму годину заредом поједе Звездине шампионске амбиције. И то пред очима, благо речено, исфрустриране масе која је посматрајући немоћ тима Славише Стојановића арлаукала, шутирала зид и на крају посрамила играче скидањем дресова, означивши их као недостојне наследника славних претходника.
Они то, заправо, и јесу, али су после свега виђеног у летњем прелазном року на трави Обилићевог стадиона били само колетерална штета нагомиланог беса и негативне енергије Звездине публике. Вероватно су то схватили и виђенији чланови удружења грађана Делије Север, који су на последњој седници Управног одбора преузели на себе незахвалну улогу кротитеља Франкештајна. Без повишених тонова, у атмосфери која није мирисала на милитантну, Делије су трећи пут у кратком року „замолиле“ чланове Управног одбора да јединствено раде у интересу клуба, или да, ако то не могу, покупе пинкле и заувек напусте највећи српски стадион.
„Са навијачима смо причали о јединству у клубу. Имали смо проблема на том пољу, и то није непознато, али не смемо да дозволимо да они прерасту у такву врсту да не можемо да функционишемо. Мислим да до тога неће доћи, јер у Управном одбору имамо озбиљне људе из различитих области. Једноставно, некад је нормално да имате различита мишљења“, био је врло искрен после састанка са навијачима председник Црвене звезде Драган Џајић.
Само што његови најближи сарадници не пате само од тога да њихова реч буде прва и последња, већ се својски труде да пре десет месеци започету естрадизацију Црвене звезде сваким даном зачине новим чином. И да нису хтели навијачи су морали, бар од неколико сведока, а било их је прилично, да чују речи једног од потпредседника на дан када је „Маракана“ славила 50. рођендан и када је 40.000 црвено-белих верника похитало у Љутице Богдана да се поклони пред легендама клуба.
„Ја могу да набавим паре, и то не мале. Али што бих ја то радио када ће други да добијају аплаузе“, изустио је члан најужег руководства црвено-белих након што је Драган Џајић добио овације…
У тој једној реченици саткане су све лоше навике људи који су доведени у Црвену звезду да јој обезбеде боље сутра и прекосутра. Они су тај клуб схватили као идеалан полигон за лични маркетинг, као средину која ће им обезбедити осмехе са насловница и која ће их учинити већим и важнијим него што заправо јесу.
Опијени чињеницом да су део великог система појединци су можда, доводећи играче како би нахранили сујету, почели да живе у виртуелном свету, спознаји да је њихова улога у стварању Звезде једнако важна колико и центаршут Цвјетина Благојевића ка Душану Савићу на Хајберију, или бег Боре Цветковића против Реал Мадрида поред истрчалог Буја. Са таквим наивним предзнањем о Звезди, охолим ставом да без њих не може ништа се уради, били су приморани да после лоше сетве пожању само проблеме, ситуацију која мирише на тотални колапс.
И зато сат или два после дебакла на Врачару нису смогли храбрости да у том тренутку одлазећег тренера Славишу Стојановића погледају у очи и прихвате његову ковертирану оставку. Пружили су му још једну шансу, пре свега желевши да заштите своје летошње одлуке, не препознавши да би тим изнуђеним чином (тренутно нема бољег решења), могли да направе још већи белај.
Јер старо неписано фудбалско правило гласи да су играчи врло, врло кварљива роба која који ће искористити сваку најаву шефовог одласка да га сматра само и искључиво бившим тренером.
Елем, због нејединства и компромиса Александар Јанковић је остао на клупи после емотивног иступа на конференцији за медије, уочи дуела са Војводином, али му је затим три месеца „крцкан“ ауторитет све до утакмице у Нишу. Уколико је упознат са тим примером актуелни шеф Стојановић, и онако сломљен лошим резултатима у шизофреној атмосфери, у наредном периоду неће знати где „бије“. Поготово што је довољно интелигентан да схвати да међу члановима најужег руководства, спортској верзији Франкенштајна, нема искреног савезника, већ само људе који његовим даљим боравком у Љутице Богдана желе да сачувају своју кожу, утицај и мишљење да су много битни.
За таквим, које би требало да уразуми пораз од Вождовца и посета навијача седници Управног одбора, већина запослених у Црвеној звезди би већ сада просула воду и пожелала срећу у даљем раду.
Чекају само да председник Драган Џајић, колико год у досадашњем делу мандата био млак и мекан, добије подршку оног ко је заслужан за његовог долазак, удари шаком о сто и каже да само он има додирних тачака са великом Црвеном звездом и да би и због функције прва и последња требало да буде његова.
У супртоном црвено-бели Франкенштајн неће појести само шампионске амбиције Црвене звезде, него и – Црвену звезду.
„Џаја би требало да се испрси испред ових што руше Звезду. Председник је увек дрмао клубом. Нек позове нас ветеране да се сукобимо са тим типовима, да га подржимо“, понудио је Драгослав Шекуларац помоћ првом човеку клуба.
Дарјан Недељковић
