Pročitaj mi članakPrva lopata peska i vode biće posuta za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu verovatno uoči izbora naredne godine, a kada će on zaista biti izgrađen i koliko će tačno koštati još uvek je pod velom misterije.
Сврха стадиона у београдском предграђу на коме ће репрезентација Србије играти између четири и шест мечева годишње такође је дискутабилна, као и његов капацитет од 60.000 места (Црвена звезда ове сезоне ни за Лигу шампиона није успела да прода 42.000 карата).
– Већ смо у буџету за 2020. определили 250 милиона евра за изградњу Националног стадиона. Очекујем да наредних дана буде изабран пројектант, пошто је тендер при крају. Четири понуде су пристигле. Пројекат ће да дигне тај део Београда јер мастер план покрива 600 хектара. Ту ће бити и стамбени, пословни квартови, забавни паркови… Спорт је одавно престао да буде само спорт, то је и бизнис. Гради се девет нових стадиона у градовима широм Србије, од чега ће у првој фази бити изграђено њих шест – рекао је Синиша Мали у интервјуу за дневни лист Курир.
Како је Синиша Мали дошао без пројекта до бројке од 250 милиона евра, да ли су у то урачунате и приступне саобраћајнице које ће бити повезане са аутопутем Београд – Шид, питања су на која још увек чекамо одговоре од Министарства финансија и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Први тендер у вези са Националним стадионом расписао је Урбанистички завод Београда у септембру, а он се односио на геодетске и геолошке услуге за изградњу стадиона. Економиста који је стручњак за инвестиције, Махмут Бушатлија, у разговору Данас поставља питање како Урбанистички завод Београда наручује геодетске и геолошке радове за нешто што није ни предвиђено Градским урбанистичким планом (ГУП).
– На основу чега су расписали тендер када по ГУП-у из 2003. ту нема никаквог стадиона. Тек када се измени ГУП могао би да се потом уради пројекат Детаљног урбанистичког плана, па План регулације и тако даље редом. Импозантно ми је на основу чега су одредили локацију, без икакве расправе. Можда је јавна расправа то што су план видели два, три тајкуна из Сурчина, али мени то није довољно. У последњих 20 година нисам видео да је урађен пројекат онако како треба да се уради, тако да не очекујем да ће Национални стадион бити изузетак – прича Бушатлија.
Студија о економској исплативости стадиона на ободу главног града још увек није урађена (или барем није објављена), док Бушатлија наводи да му није јасно ни како се дошло до износа од 250 милиона евра.
– Мораћете да питате Синишу Малог по којој је методологији то израчунато. На основу чега су без пројекта дошли до суме од 250 милиона? Прво су почели са причом да ће коштати 70, 80 милиона, па 150, па су сад стигли до 250, а не сумњам да ће то на крају бити 350 милиона. Ако немате образоване људе и јасно утврђену процедуру, онда добијате то да неко паушално одреди цифру од 250 милиона и очекује да се пројектант у њу уклопи. У стварности то не функционише тако. Не знам да ли су у то урачунате и приступне саобраћајнице. Ако узмете да је 7,5 милиона евра коштао километар ауто-пута од Новог Београда до Обреновца, онда сами даље видите колико би све ово могло да кошта. На крају, зашто се уопште Синиша Мали бави грађевином, зна се чији је то посао. Од када је то министар финансија задужен да прича о пројектима изградње стадиона – додаје Бушатлија.
Архитекта Драгољуб Бакић назива причу око Националног стадиона „предизборном играријом“ и верује да ће се за њега продавати карте исто као и за неизграђени метро.
– У последње време сам утихнуо с критиковањем лоших ствари из домена моје струке, јер има толико грђих и штетнијих ствари око нас. Мени је та халабука око Националног стадиона само врхунац, на жалост, маестралне махинације власти. Као да немају преча посла… Не граде нови мост у Београду, нису такли градску инфраструктуру која се распада, нема чак ни наговештаја да ће се бавити озбиљним проблемом канализације… Него би, као, да граде скуп стадион поред два велика која углавном зврје празни! Мени све то личи на предизборне играрије. Тако су се понашали и пред прошле изборе у престоници, када су продавали карте за непостојећи метро. Чак и да грешим, сигуран сам да би била поновљена разрађена пракса бирања најјефтинијих уместо најквалитетнијих решења. Као што је, на пример, било с Београдом на води – тврди Бакић.
Највећи проблем по речима Бакића је то што се крију сви детаљи у вези са изградњом једног тако скупог објекта.
– Много је ту тајновитости и нејасноћа, јер се у овом нашем тамном вилајету од окупиране земље и, нарочито, окупираног Београда све ради наопачке. Рецимо, зашто је расписан тендер, па још за геолошко-геодетске радове, а не међународни урбанистичко-архитектонски конкурс, путем Удружења архитеката Србије, као што се обично ради у случају тако капиталних инвестиција?! Није тај посао мачији кашаљ да би се тајно водио. Ни ја не знам све што ме занима о изградњи Националног стадиона. Само сам, још у време бирања архитектонских решења за Савски трг, начуо да су двојица Шпанаца, накнадно задужена за тај део града, наводно ангажована и за овај пројекат. Чак и да је тако, то не значи да ће до краја остати део поменуте приче, јер сетимо се само како су двојица домаћих аутора пројекта реконструкције Трга републике, јавном набавком, истиснута из целог процеса. Јер су накарадна законска решења омогућила да аутори могу, а не морају да буду питани за било шта, па ни за све евентуалне измене њихових дела. Све је смишљено тако да се избегне одговорност ако се нешто забрља – закључује Бакић.
Лако је трошити туђи новац
Махмут Бушатлија наводи да је пракса нажалост показала да смо идеје Синише Малог увек скупо плаћали.
– Од човека који је плагирао докторат нажалост ништа добро до сада нисмо добили. Шта год је урадио настао је трошак, а јавност није упозната са детаљима. Од Београда на води до Ер Србије која нас кошта вишеструко скупље од ЈАТ-а, па до концесије Аеродрома Никола Тесла за коју ћемо сада добијати по 4,5 милиона евра, а могли смо да зарађујемо по 30 милиона годишње. Међутим, није ни он изузетак. Лако му је да располаже новцем који није зарадио. Туђи новац се најлакше троши. Последњих 20 година смо гледали и Динкића и Ђелића и многе друге који су радили искључиво у личном или партијском интересу, а сада је само још бахатије настављена стара пракса – напомиње Бушатлија.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
