Pročitaj mi članak
(Новости)
Фудбалер Ђенове наставља са добрим играма у Италији. Бошко: Огуглао сам већ да ме селектор не види у репрезентацији, читао сам да се не уклапам у концепцију
Наравно, још је рано рећи да је Ђенова пребринула све бриге, али да наш интернационалац против директног конкурента Сијене није погодио мрежу у 77. минуту, шансе би биле знатно умањене.
– Одиграо сам свих 90 минута, што је за мене јако битно после проблема које сам имао, а гол је радост више јер је веома битан у борби за опстанак. Наравно, сви у клубу смо свесни да ће битка трајати до краја, и да нам неће бити лако, али оптимизам је део моје фудбалске филозофије од које не одступасм ни под “мукама” – задовољно констатује сјајни нападач.
Ко ће напустити Калчо, питање је сад. Ђенова је у тој групи у којој су још Пескара, Палермо, Сијена…
– Нема ту много приче, сваки бод је од сувог злата, свака утакмица мање или више рововски рат – објашњава Бошко. – Ето, већ за викенд идемо на ноге Наполију, “прорадиће” Везув, а онда је на реду “грађански рат” са Сампдоријом. Па, ко преживи причаће.
Али, и Ђенова је јача са нашим играчем на терену.
– Потребан нам је сваки играч, јер је првенство исрпљујуће. Ја сам одсуствовао у јануару и фебруару, вратио се на терен, постигао четири гола, а онда су почеле да ме муче препоне. Играо сам под ињекцијама, јер сам морао на терен и префорсирао. Били су то убитачни дани, радио сам по пет-шест сати у нашем центру како бих ојачао, јер када се препона упали не знаш шта ћеш, бол је несносан, а не можеш да спринтујеш, ни да шутнеш лопту. Добро, било – прошло, вратио сам се и тај гол против Сијене дао ми је крила.
Али су зато крила сломљена националним “орловима”.
– Шта да кажем осим да ми је било јако тешко после пораза у Загребу. Поготово што сам са даљине, из Италије, посматрао тај меч.
Неће Бошко да улази у тактику, да прича о поразу, али се у гласу осећа разочарање када смо му поменули његов репрезентативни статус.
– Искрено, не разумишљам о томе, огуглао сам већ да ме селектор не види у репрезентацији. Читао сам да се не уклапам у његову концепцију, шта је – ту је. Једноставно, помирио сам се са тим. И ја сматрам да имамо изузенте младе играче који ће кроз коју годину бити велики фудбалери. европског формата. Али…
То “али” многи помињу.
– Мислим да су ти дечаци прерано убачени и ватру и да је екипи недостајало искуство за тако битне и тешке утакмице. Не мислим ту на себе, већ и на још неке играче који су, по мени, могли да помогну Србији да се из Хрватске бар не вратимо поражени.
Михајловић је најавио да ће на крају квалификација, ако “орлови” не долете до Бразила, отићи. Можда ће нови селектор Бошку дати нову шансу…
– О том-потом. Рекао сам, посвећен сам сад Ђенови. А када је репрезентација у питању, могу само да кажем да сам увек ту, ако могу да помогнем. За Србију се игра из срца, а не из интереса. И то је то, имам 29 година и мислим да могу у врхунској форми да одиграм још четири-пет сезона – ставио је тачку на репрезентативну причу Бошко Јанковић.
