Прочитај ми чланак

ЂОКОВИЋ: Морао сам да окренем нови лист

0

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић рекао је да је одлука о распуштању стручног штаба била тешка, али и неопходна како би се вратио на некадашњи ниво.

Ђоковић је прошле недеље саопштио да се договорио са тренером Маријаном Вајдом, кондиционим тренером Гебхартом Фил Гричем и физиотерапеутом Миљаном Амановићем да закључно са Мастерс турниром у Монте Карлу окончају вишегодишњу сарадњу.

Фото: Beta/Paul Chiasson/The Canadian Press via AP

Први турнир на којем је наступио без тренерског тима био је Мастерс у Мадриду, на којем га је Рафаел Надал зауставио у полуфиналу.

“Живот ми се много променио у последњих неколико година. Постао сам отац и ускоро ћу добити друго дете. Раскинуо сам сарадњу са стручним штабом после 10 месеци. Не постоји много играча који су толико дуго имали истог тренера, кондиционог тренера и физиотерапеута. Али је било време да се нешто промени и то смо учинили на задовољство свих нас”, рекао је Ђоковић и наставио.

“Дајем све од себе како бих се поново пронашао, нашао пут и нову снагу. Оно што се догађало је иза мене и на то сам поносан, али сам морао да окренем нови лист. Била ми је потребна промена, осетио сам да треба да кренем испочетка. Осећам се боље него пре два месеца, како емотивно, тако и на терену, а то је добар знак”.

Новак је наставио процес повратка на ниво на којем је био до пре годину дана и каже да је тренутно на добром путу.

“Пролазим кроз време транзиције. Имао сам среће да осетим тренутке великих успеха и играм дуго година на тако високом нивоу. После Ролан Гароса, тај осећај ме је први пут напустио. Нисам био мотивисан, нисам успео да задржим тај ниво и емотивно сам био испражњен. После УС опена осетио сам се празно и током следећих месеци тражио начин да поново повратим ту магију”.

Истиче да је полако проналази, што потврђује полуфинале на турниру из серије 1.000 у престоници Шпаније.

“Почетак сезоне је био стварно добар јер сам освојио Доху. Нажалост, брзо сам изгубио у Аустралији, али је Дејвис куп прошао добро. Играње за Србију је било добро на менталном плану, али не и што се тиче игре – нисам био на нивоу на којем сам желео. Драго ми је што сам дошао до полуфинала Мадрида. То је најбољи резултат ове сезоне и показатељ да сам на правом путу. Вероватно ми је потребно још времена и стрпљења у овом процесу повратка. Такође, потребан је континуитет у победама. Шта ће се дешавати ове или следеће недеље послужиће ми као ‘семафор’ онога што желим и где могу да будем за шест месеци”.

Због тога је више него икада мотивисанији да се врати на врх и поново почне да осваја титуле.

“Изазови, снови и аспирације остају исте, ништа се није променила. Не идем на турнире, посебно не на Гренд слемове, само са намером да учествујем. Желим да стижем до завршница и борим се за трофеје. Желим да будем шампион и освајам титуле. Захвалан сам на великом искуству које сам имао на свим турнирима и што сам део историје. То ми даје самопоуздање јер знам да сам исто чинио раније – свестан сам да то могу поново да остварим. Потребно је да верујем у себе”.

Међутим, за разлику од многих колега са тура, не жели да одустане од начина за који мисли да је најбољи, иако га многи у овом тренутку оспоравају.

“Сви на свету желе да буде све у реду. Ми смо тенисери, али смо људи. Не постоји професионалац којем није потребна емотивна стабилност. Понекад се чини да се понашамо као машине јер свакодневно понављамо исте ствари – тренинзи, рутине, мечеви, опоравак… Искуство је дуг пут и све што проживите има и ону емоционалну страну. Онога ко то не осећа треба питати да ли је човек или не. Живот нам поставља препреке како бисмо знали да ли смо спремни да их превазиђемо. Ако нисмо, морамо да радимо на превазилажењу и да будемо бољи. После сваког пада имамо шансу да се издигнемо и тако ја гледам на ствари”.

Веома му је важно да има добру повезаност са навијачима и људима који га прате јер из тога извлачи снагу да наставља даље.

“На терену морам да будем концентрисан и радим свој посао. Озбиљан сам, али је некада добро показати емоције, било оне добре или лоше, јер смо људи. Тако видите оно што се догађа у вама, на чему морате да радите. Покушавам да се повежем са људима и то ми је важно. Где год да одем, то је нешто што ме покреће. Када освојите толико тога, па више не будете на највишем нивоу, тражите нешто што ће вас мотивисати. Потребна је позитивна енергија како бисте наставили. Рањивост је оно што нас чини људима и мислим да то није лоша особина. У данашњем друштву видимо професионалне спортисте који су попут машина или робота, људи без емоција који су преозбиљни. То ми се не допада и не одобравам. Никада нисам желео да будем такав, волим да покажем оно што осећам”.

А где Новак Ђоковић проналази мотив?

“У ситним детаљима. Као на пример у очима мале деце које виде Надала, Федерера или Ђоковића на терену. Платили су улазнице и желе да једнога дана буду као ви. Морате да разумете шта та деца осећају, шта навијачи желе. Ја упијам њихову енергију и покушавам да је узвратим”.

На крају, истиче да верује да ће поново почети да бележи резултате који се од њега очекују, али да се неће превише оптерећивати уколико они не дођу одмах.

“Да не желим да победим у сваком мечу, освојим сваки турнир или Гренд слем на којем учествујем, будем први на свету, не бих се бавио тенисом, барем не на професионалном нивоу. Можда бих играо рекреативно са својим пријатељима. Остварио сам много тога у каријери и омогућио себи да се посветим свом животу. Имам породицу која ће ускоро бити богатија за још једног члана. Зашто бих се нервирао? Зашто бих и даље нешто јурио? Наравно да желим да побеђујем, али оно што желим да кажем јесте да људи не разумеју да у овим тренуцима у себи треба да пронађем нови мотив и снагу. Резултати ће доћи као последица доброг рада”, закључио је Ђоковић.