Осамдесет година већ, или тек, када је у питању Мирослав Блажевић, и није нека вест. Јер, Ћиро је вечити младић, иако би сутра требало да угаси 80 свећа на торти.

Зато би и торта требало да буде огромна, за Гиниса. Уз честитке, прво га питамо шта ће рећи онима који крену са: срећан ти рођендан?

– Ма отераћу их у п…. материну, па ко је видео да се слави 80. рођендан – у свом стилу креће у разговор за “Новости” Ћиро Блажевић.

Добро, реците нам онда како се осећа човек који пуни 80 година, изгледа као да има 60, а мозак му ради као да има 40?

– Леп комплимент, хвала, али је чињеница да имам разлога да будем срећан. Мада постоји и доза забринутости да нећеш дуго… Међутим, требало би бити реалан, а када је тако, онда је све под контролом.

Да ли ћете “јурити” стотку?

– Не јурим “стотку”, наравно, сада бих потписао да живим још пет година, али да сам здрав и прав. А када су године у питању могу да кажем и ово: док год имаш интерес за жене, значи, жив си!

Зашто до сада нисте написали аутобиографију, то је сада у моди, а била би, зацело, бестселер? 

ЂОКОВИЋА ВОЛИМ КАО СИНА

ШТА мислите о Новаку Ђоковићу?
– Шта има ту да се мисли, обожавам га, он је геније. И не само као играч већ као човек. Дати 500.000 долара за поплаве, не само у Србији већ и у БиХ и Хрватској, то може само велики човек. Пратим га увек као да сам му ћаћа, а волим га као сина.

– Да би писао аутобиографију требало би да си историјски значајан, а ја то нисам. Искрен да будем, размишљао сам и о томе, али сам схватио да има много оних који су то са разлогом или без њега урадили, а да их нико не чита. Зато сам одустао, а огласим се у новинама да бих забавио људе, а не да би их оптеретио. Јер, доста проблема ионако сви имамо.

Шта бисте у бурном и успешном животу издвојили као најважније?

– Живот је борба, а ја сам у животу много тога прошао. Пребродио сам рак простате, рак коже, оперисао кичму, а ето, ходам усправно и задовољан сам. Ја сам ти пример за све песимисте који се предају чим чују да су болесни. Моја порука таквима је: треба се знати борити. Борба и вера, то је оно право.

Шта је успех?

– Релативан је то појам. Бити тренер, то није посао већ авантура. Доноси мала задовољства и велика разочарања. Успех се брзо заборавља, данас те дижу у небеса, а сутра си већ на споредном путу, без посла. Разочарања су сигурно већа од задовољстава. Али, ја волим фудбал и то сам прихватио као неминовност.

На шта вас асоцира Југославија? 

ДОЛЕТЕО БИХ У НОВИ ПАЗАР

Умало да постанете тренер Новог Пазара?
– Тражили су ме, али је онда то стало. Да је била конкретна понуда, ја бих долетео. И направио чудо и с тим клубом.

– Ех, то је највећи део мог живота. Младост сам провео у Травнику, дружили смо се, а нисмо знали ко је муслиман, ко Србин, ко католик… Нити нас је то интересовало. Те поделе су лакрдија и примитивизам, али стигле су нас. Нажалост.

Најбољи састав Југославије свих времена?

– Одговорићу на мало другачији начин. Најбољи играчи на свету су – наши. Кад кажем наши, мислим на ово поднебље, мислим и на Србе, и Хрвате, и Македонце, и Босанце… Ма, 300 одсто смо надаренији за фудбал, иако се често и сам питам: како то? Сећам се, ја у Швајцарској, кренем по селима да гледам играче и кога год приметим, а оно неко наш. Ми другачије од осталих примамо лопту, чувамо је, шутирамо… Ја мислим да су наши дедови и прадедови цео живот измишљали форе да би егзистирали, јер нас је стално неко окупирао, и тако разрадили фудбалску лоповштину ослањајући се на машту, виц.

Најбољи југословенски играч свих времена?

– Опет не бих могао да издвојим неког појединца. У моје време Шекуларац је био геније, раније су легенде били Бобек и Митић. Па се онда појавио Џајић, дошао Пижон, па онда Роби, Бобан, Шукер, Савићевић, Пикси, Сушић, наш је и Ибрахимовић… Имали смо много, заиста много фамозних фудбалера.

Драгана Џајића сте означили као кривца што нисте дошли у Звезду, он је то демантовао, али вас није осудио?

– Џајић је мој врли пријатељ. Био и остао. Када је ухапшен, ја сам се одмах огласио, јавно сам рекао: Срам вас било, браћо Срби! Џаја је џентлмен, величина, пријатељ свих добронемарних људи у фудбалу. 

КОЛИНДА ЈЕ ДОБРА ЗА СРБИЈУ

Да ли је долазак Колинде на чело Хрватске добар или лош за Србију?
– Уверен сам да је за Србију то добро. Колинда је жена широког хоризонта, паметна, свесна да са комшијама не треба ратовати већ ваља сарађивати. Сигуран сам да ће на релацији Хрватска – Србија, у свим сегментима, учинити више од свих осталих до сада.

Многи и данас мисле да би са Звездом направили хаос, и играчки и медијски?

– Црвена звезда је била и остала институција, највећи клуб у историји нашег спорта. Бити првак света из овог нашег поднебља, са свим мукама које су нас пратиле и прате, еј, то треба поштовати. Жалосно је, међутим, што политичари у Србији нису имали свест значаја тог успеха. А колика је то афирмација за једну земљу, поготово када се зна да је фудбал спорт број 1 у свету. А шта бих ја направио? Сигурно нешто што би се памтило.

Шта то недостаје Србији да се докаже у европској и светској елити?

– Проблем Србије је велика енигма. Таква концентрација квалитета и талената, а без резултата. Далеко сам, па не могу да анализирам, а још мање дајем неке дијагнозе, али сви у Србији треба добро да се замисле зашто не праве резултате равне квалитету који поседују.

Из овог разговора јасно се види да сте у фудбалу 100 одсто, да ли је, ипак, Задар ваш тренерски крај?

– Какав крај, таман посла. Задар сигурно није мој последњи клуб. Ја бих већ радио да ми жена није оперисана, ево је у шок-соби… Понуда имам, а слободно напишите: нисам готов и никада нисам био бољи тренер него сада. Млади мисле да су све научили, а фудбал свакодневно еволуира. Ако га не следиш, прошлост си. Ја нисам, ја све пратим, ма, ја сам авангарда!

Хајдемо мало о политици која је увек била део вашег живота?

– Игром случаја нашао сам се и у политици, а сваки мудар политичар не запоставља фудбал, јер може много тога да му донесе. Од популарности до гласова. Али, никада ја нисам тражио политичаре, него су они тражили мене. Само, у њихове структуре се не укључујем, јер сам давно схватио да је политика је…… и од фудбала.

Колинда Грабар Китаровић је председница Хрватске, да ли сте задовољан што је води једна дама или сматрате да је то мушка ствар?

– Права жена је већи мушкарац од сваког мушкарца. И жена ће увек све рећи док мушкарци цинцулирају. Маргарет Тачер, Меркелова, па то су жене змајеви…

(Вечерње новости)

Ознаке: Ћиро Блажевић, интервју, фудбал