Прочитај ми чланакГодинама уназад Новак Ђоковић није миљеник лондонске публике, али као да ни они нису свесни шта раде тиме што упорно навијају против њега. Јасно је да ће и данас од 15 часова када се лоптица закотрља на Централном терену британска публика бити више уз Карлоса Алкараса, који стоји на путу до вечности српском велемајстору.
Већ је позната чувена Новакова изјава да у моментима када су скандирали његовом великом ривалу Роџеру Федереру у међусобном дуелу он успева да чује своје име и добије додатну мотивацију, а такав случај је изгледа и ове године.
Енглески „Дејли мејл“ објавио је текст у којем је детаљно анализирао због чега публика на Вимблдону просто не воли Србина.
„Љубав се креће мистериозним правцима и да ли постоји већа мистерија у спорту од те како љубав увек обиђе Новака Ђоковића? Прелети му преко главе, прође крај њега, кружи, пада… Човек који рекет може да ухвати све, али просто не може да ухвати срца (навијача). И то је чудан феномен, јер је љубав на све стране у тенису. У сваком гему и у сваком сету, све почиње са љубављу. Али Ђоковић ретко завршава са њом и делује да је публици превише тешко да га воли, а посебно оној која се окупља око Централног терена Вимблдона. Љубав је нешто што он тамо пружа, а не добија је“ почиње причу Ријат Ал Самарај
„Оно што Ђоковић има је поштовање и то је другачије, наравно. Можда има више поштовања од било кога у причи о спорту и тако би требало да буде, ако полазимо од тога да поштовање може да се стекне. Али ко је то могао да заради више од Ђоковића? Од 2008, када је освојио свој први Аустралијан опен, па до сада, 15 година касније, освојио је чак 23 гренд слема. То нас доводи до овог викенда и до могућност да заради још више. Пре свега, да заради још више историјских достигнућа, јер ако победи Карлоса Алкараза, изједначиће рекорд Роџера Федерера од осам освојених титула на Вимблдону. А Роџер је важан за овај разговор, због приче о љубави, којој ћемо се вратити“.
„Ђоковић би могао да се изједначи са Маргарет Корт са 24 гренд слем титула, такође, јер је већ превазишао тачку на којој се његови трофеји мере само са мушкарцима. Толико је велики, а када се држимо наратива о величини, онда нема дискусије – он је најефектнији мушки тенисер кога знамо и до краја УС Опена у септембру, вероватно ће бити ефектнији од било кога. Урадио је толико у овој ери ‘крцатој’ великанима више него било која друга, да ако не поштујете то, онда не поштујете спорт“.
А онда је аутор поентирао оним што сви примећују.
„Ипак, шта ћемо са љубављу? Јер љубав не чека тамо где правимо балансирану једначину са бројем освојених гренд слемова и скором победа против свих ривала, све до Федерера или Рафаела Надала – укључујући и њих двојицу, такође. Био је бољи од обојице у овој игри – показао је то у мечевима у којима су се сретали на преклапањима врхунаца њихових каријера. Ипак, они су били више вољени. И то далеко више. И тада и сада.
„То сте могли да осетите у уторак, када је Роџер Федерер парадирао у краљевској ложи. Добио је већи аплауз и овације у свом крем-оделу него што је Новаку аплаудирано за било шта што је урадио те вечери. Сигурно је добио више аплауза и од Новака у полуфиналу против Јаника Синера у петак, што је свакако био веома чудан дан. Више од неколико навијача добацивало је Новаку током меча, а поготово након што му је одузет поен због ‘ометања’. То је разлика између љубави и поштовања – ово место не добацује људима које воли. То може да се догоди повремено, јер је Надал добио мало ‘пецкања’ када му је била потребна вечност између поена против Ника Кирјоса пре неколико година. Али Ђоковић? То је сасвим други ниво. Звиждали су му против Кема Норија овде 2022. година, па против Џордона Томпсона ове године, као и против Алехандра Давидовича Фокине и Алкараза на Ролан Гаросу. Били су то незадовољни појединци, свакако то није радила комплетна публика, али су то биле ипак биле велике групе“.
„И зато постоји шаблон и то је парадокс, јер из било ког разлога, квалитет није довољан Ђоковићу. У мечу против Синера и у сваком његовом поену, он показује зашто је спортско чудо. Он погађана изврсне ударце, оне које Федерер није могао да изведе, попут оног при вођству 5:3 у другом сету у петак, када је јурио лоптицу и погодио бекхенд винер кроз најмањи ‘прозор’ на линији. И то са 36 година. Изврстан је спортиста. И на крају крајева, делује да је део њега одустао од тог трагања за љубављу. Стављао је руку на уво и показивао публици на обрише сузе. Не волите ме, није ми стало. Али њему јесте стало“
„Годинама смо гледали како Ђоковић жели нешто више од пуког поштовања на овом великом месту. Он једе траву, он шаље пољупце, поклања се, одмахује, игра сјајан тенис сваке године. Говори пристојне речи на бољем енглеском од оног којим ми говоримо. Говори и бољи немачки, француски и италијански, такође. Али у петак, део њега је прихватио да никад неће добити оно што хоће. Поштовање хоће, али не и љубав. Јер поштовање може да дође из хладних бројева и графикона. Љубав је ствар осећаја и тога шта осећате док гледате Ђоковића. Писао сам већ на овом месту о томе да његов тенис није имао исти фактор као Федереров. Федереров тенис је био испуњен уметношћу. Надалов не толико, али волели су га свакако. Он је изазивао више емоција снагом своје воље, људском димензијом тога како је играо“.
„Можда је Ђоковићев једини недостатак на овом пољу то што није Федерер или Надал и можда је ствар у томе да је неко други. Можда је, после свих тих дивних мечева између Федерера и Надала, створен осећај да је гужва када су тројица. Можда је победио Мареја у превише финала. Можда је ствар у томе да се навија за аутсајдера, а свако ко игра против Ђоковића је аутсајдер. Можда је то пантомима. Можда је ствар у вакцинама и у томе шта Новак прича о прочишћењу воде позитивним мислима. Можда је нефер користити те ствари против њега, али љубав је осећај и љубав може бити ирационална“.
„Ђоковић је загонетка и неко кога сви можемо да поштујемо. Чак могу да поштујем и његов став према вакцинацији – не слажем се са њим и свакако не волим тај његов став, али могу да поштујем да он стоји уз своје принципе по цену своје спортске каријере. Могу да поштујем много ствари о њему, од изазова у његовом раном животу у време рата, до његове способности да успе у професионалном спорту и све до његове потпуне доминације у тенису. Ако победи Алкараза, сви ћемо га поштовати још више. И то је заслужио, као што је и увек чинио. Али љубав? То је много компликована ствар. Чак и у тенису“, пише аутор.
