Прочитај ми чланак
(Спорт26)
Рукометни клуб Партизан и ове сезоне има шампионску екипу у нашој лиги, уједно и најмлађи тим у Лиги шампиона.
У најелитнијем европском такмичењу, мечеве су играли у препуном Чаиру, а савладали су Адемар Леон, играли егал меч са Монпељеом, замало победили Чеховске Медведе, екипу која је скоро остварила тријумф против Кила…
Браћа Илић, Немања и Вања, показали су да позиција левог крила Партизан и Србија не мора да стрепи, а посетиоцима портала СПОРТ26 „отворили“ су душу.
Зашто сте се одлучили за рукомет и колико је било одрицања до сада?
Немања: Фудбал волим да играм, али ме никад нисам имао жељу да га тренирам. Отишао сам на један тренинг рукомета и тако је остало.Љубав је то… Као и за сваки спорт и за рукомет је потребно много одрицања, нисмо отишли ни на једну екскурзију ни рекреативну због обавеза, кад год би изашли са друштвом, увек би се раније враћали кући, али исплатило се, и исплатиће се још више.
Вања: Почео да тренирам фудбал на Вождовцу, али сам са братом кренуо мало више да играм рукомет, одлучио сам да пробам. Много ми се свидело, исписао сам се са фудбала и кренуо. Већ сам навикао да се одручем неких ствари због спорта, али када се освоје трофеји, све се то заборави…
Игром случаја оба брата Илић конкуришу на исти позицију. Како гледате на такву „судбину“?
Немања: Јесте мало чудно што смо обојица на истој позицији, али тренер је тај који најбоље процени твоје могућности и одлучи која позиција ти највише одговара. Мало смо се ту питали… Делимо минуте на терену, али нема злобе.
Вања: Испоставило се да и мени најбоље одговара позиција левог крила. Покушао сам да играм и средњег бека, али због моје конституције то ми није одговарало. Овако бар имам брата као искуснијег играча да добијем прави савет.
Од када волите Партизан? Да ли имате рукометне идоле и како изгледа када сте у супротним екипама на терену?
Немања: Што се тиче узора нисмо имали никог посебно, гледали смо много играча и дивили смо им се, од сваког играча смо се трудили да узмемо по нешто и да научимо нешто ново. Од малих ногу смо навијачи „црно – белих“, а ја сам учлањен у ФК Патизан са непуних месец дана. Није ми необично када ми је брат противник. Код мене нико нема попуста…
Вања: Играли смо пар пута један против другог кад сам ја био у ПКБ- у, и када се поделимо на тренинзима, до сад је искуство пресуђивало, али неће још дуго. Партизан нам је увек у срцу а рукометног идола немам. Можда је, ипак, то мој Немања?
Како гледате на нови јуриш на титулу и вашу минутажу?
Немања: Идемо из меча у меч, даћемо све од себе да освојимо титулу, потрудићемо се да обрадујемо навијаче. Војводина нам прети али можемо до нове титуле. Стандардан сам за сада, али ме Вања „гура“ да радим најбоље што могу.
Вања: Пун сам самопоуздања, трудим се да искористим сваку шансу коју добијем, сезона је дуга, трудим се да напредујем сваким даном све више и више. У лиги има доста добрих екипа. Војводина је јака, али нам фали јача Звезда, једноставно у сваком спорту је циљ да се игра „вечити дерби“, пуна хала, навијачи, надам се да ће „црвено – бели“ ускоро изаћи из кризе.
Какве су вам импресије из овогодишње Лиге шампиона?
Немања: Ове сезоне играмо много боље, играли смо егал са великим екипама, али је у тим мечевима пресудило искуство. У Чаиру је атмосфера била феноменална, то је био један од разлога за нашу бољу игру.
Вања: Жао нам је због Београда, ипак је то наш град, а ни на мечу против екипе као што је Кил нисмо успели да попунимо халу. Прошле сезоне у мечу са Килом, у Шпаркхасен арени, било је преко 10.000 навијача, просто је уживање играти у таквој атмосфери без обзира што сви они навијају против нас. То ти даје разлог више да даш 110 одсто својих могућности.
Репрезентација је обојици играча „редовна обавеза“. Немања се бори за сениоре као наследник Ивана Никчевића, док Вања игра за „орлиће“. Колико вам играње у националном тиму значи?
Немања: Играти са најбољим играчима у земљи је врхунац каријере сваког спортисте, бранити боје своје државе је сјајан осећај. Поготово када је у питању неко велико такмичење као што је Светско првенство. Надам се да ћу наставити да пружам добре партије и увек ћу се радо одазвати позиву селектора. Не постоји додатни притисак што нас гледају као Никчеве наследнике, он је супер играч и добар човек, доста ми је помогао да се прилагодим, били смо и цимери у Сарагоси, а била би ми част да будем његов наследник…
Вања: Добили смо шансу због одустајања једне од репрезентација да играмо на јуниорском СП, али то нам даје мотив више да се што боље покажемо. Нећу да обећавам медаље, али гарантујем да ћемо дати свој максимум у сваком мечу и да ћемо што даље догурати. Првенство се игра у Босни и Херцеговини, то су наши суседи, тако да ће то бити предност за нас. Биће као да играмо у Србији. Тренирао сам мало и са сениорима. Тај тренажни процес је ново искуство за мене и доказ да моје игре нису остале незапажене и да сам за то добио награду.
