Министарка спорта Алиса Марић рекла је да је приватизација спортских клубова, пре свега Црвене звезде и Партизана, питање које се не може решити преко ноћи и да је за решење тог питања неопходно да се покрене комплетан политичко-економски естаблишмент земље.

„Мени је јасно да је то за јавност једна веома атрактивна тема, као и било шта друго у вези са два највећа спортска клуба, па макар они били само врх леденог брега по питању приватизације у спорту. Да је то једноставан посао после кога би само текли мед и млеко и сви би били срећни и задовољни, то би било решено за мандата неке претходне Владе. Не треба гајити илузије да се то решава преко ноћи”, рекла је министарка Танјугу.

Она је додала да је то изразито крупно питање, чији је општи оквир заиста спортски, али суштински припада сфери економије.

„За решавање питања приватизације у спорту неопходно је да се покрене комплетан политичко – економски естаблишмент земље. Министарство на чијем сам челу надлежно је да пружи само законски оквир у случају могуће приватизације”, истакла је Марићева.

 

Борба против допинга, насиља и корупције је приоритет
Министарка спорта Алиса Марић рекла је да је борба против допинга, насиље и корупције апсолутни приоритет у њеном мандату, као и да ће учинити све да се обезбеди стабилно финансирање програма националних гранских савеза, Олимпијског комитета и Спортског савеза Србије.

Министарка је у интервјуу Танјугу нагласила и значај израде стратегије спорта, у којој ће посебну пажњу посветити развоју школског спорта.

„Основни приоритет биће борба против допинга, насиља и корупције у спорту, али приоритет је и обезбеђивање стабилног финансирања програма националних гранских савеза и активности Олимпијског комитета и Спортског савеза Србије. Наставићемо и са финансирањем редовних програма националних гранских савеза, припрема, организација такмичења, стручних семинара, али и са обезбеђивањем средстава за кампове за припреме спортиста, стипендије, организације међународних такмичења у интересу Републике, финансирање националних спортских признања”, рекла је Марићева.

На врху приоритета је и наставак израде стратегије развоја спорта, са посебним акцентом на развој школског спорта.

„То је практично текућа ствар, пошто је претходна стратегија усвојена за период од 2009. до 2013. године, а рад на новој стратегији представља наставак рада. Намеравам да поклоним значајну пажњу развоју школског спорта и већ се кренуло са једним озбиљним пројектом за који је усвојен буџет за 2012. годину, са циљем да унапредимо развој школског спорта и учинимо га што доступнијим свој деци. Примера ради, успешно је организована Школска олимпијада у Сремској Митровици кроз коју је, путем разних програма, прошло око 300.000 ученика, док је на самој Олимпијади учествовало око 5.000 ученика основних и средњих школа”, истакла је министарка.

 

Посебну пажњу министарка Марић посветиће решавању проблема спортске инфраструктуре у Србији.

„Ја се поносим потписом на уговору о изградњи затворене Атлетске дворане у Београду. То је сан генерација атлетичара и врло брзо ће се преточити у реалност. Реализација изградње дворане је резултат договора два Министарства. Ми обезбеђујемо средства, а Министарство одбране уступа земљиште на Бањици. Надаље, у припреми је и документација за изградњу стрељачке дворане на Царевој ћуприји. Наши стрелци коначно треба да добију добре услове за рад. Настављамо развој Завода за медицину спорта, где је већ реконструисано и стављено у пуну функцију више од 5.000 квадратних метара простора које користе представници 15 олимпијских спортова, као и спортисти са инвалидитетом. У досадашњем раду добро се показао заједнички рад на обнови објеката. У процес су се укључивале локалне самоуправе и у садејству са Министарством омладине и спорта проистекли су најбољи и најреалнији пројекти”, рекла је Марићева.

Министарка Марић мандат је почела Олимпијским играма у Лондону, где је како каже освајањем четири медаље остварен успех.

„Успех је постигнут и огледа се, између осталог, у општем задовољству спортске и јавности уопште. У Србију су стигле медаље а понели су их нови идоли младих генерација. То је најлепша слика спорта. Олимпијци су достојно репрезентовали земљу и то исто треба нагласити. Можда остаје жал за толико четвртих места, али све се у спорту, као и у животу, враћа и биће нових прилика. Олимпијски комитет Србије ће свакако сагледати постигнуто и донети закључке. То је важно да би се у наредни циклус ушло на још бољи начин”, констатовала је Марићева.

Велику улогу на том плану има и Министарство спорта, које је ове године издвојило 341 милион динара за припреме спортиста који су учествовали на Играма у Лондону.

„Тај новац је био упућен директно на спортисте и њихове тренере – на припреме, исхрану, покривање трошкова изнајмљивања хала и осталих потребних објеката, њихово лечење. Освајачи медаља, Милица Мандић, Ивана Максимовић и Андрија Златић, стипендисти су министарства неколико година уназад, препознати су од стране Олимпијског комитета за ‘пројекат Лондон’, али су и у пројекту за Рио де Жанеиро 2016. године. Они су већ осам година, од Пекинга, у плановима финансирања, у којима се покривају трошкови њихових припрема и наступа за репрезентацију”, објаснила је она.

На питање да ли ће за наредни олимпијски циркус средства можда бити другачије распоређена како би више новца добили „мали спортови” као што су теквондо, веслање, стрељаштво или кајак Марићева је рекла:

„Када је реч о средствима за савезе, она се превасходно распоређују у односу на категоризацију спортова. Тако, рецимо, веслање са годишњим фондом од 37 милиона динара и стрељаштво са фондом од 40 милиона динара спадају у прву категорију спортова. Кајакашком савезу одлази 25, а теквондоу 14 милиона динара годишње, што нису занемарљива средства. Наравно да су измене могуће и чак препоручљиве. Ако спорт услед неодговарајућег рада савеза стагнира, последице у смислу слабијег прилива средстава биле би очекиване. Ако се савез наметне својом активношћу, све бољим резултатима, повећаном популарношћу која означава и повећање базе спортиста, логично је да ће министарство помоћи напредак”.

 

Марићева је навела да никако не воли поделу на „мале и велике савезе”.

„Будимо реални, сви такозвани ‘велики савези’ почивају на јакој организацији. Друго је питање да ли неко у одређеном савезу ствари види другачије и зашто. То су већ унутрашња питања које се тичу свих оних који припадају самом спорту. Желим да нагласим да министарство није ту да негде наводно уведе ред јер свака медаља има две стране и ретко се постиже консензус међу битним чиниоцима у оквиру било ког спорта. Не волим поделу на велике и мале спортове јер је условна. Али, ако тако гледамо, има и ‘малих савеза’ који одлично раде. Из прве руке сам то увидела у недавном контакту са људима из Теквондо асоцијације”, казала је Марићева.

Министарка је истакла да је у начелу против укидања Б олимпијских норми, али да ће коначну одлуку донети Олимпијски савез Србије.

„Ја бих се начелно заложила да се предност пружи младим спортистима. Онима који су можда данас без шанси за високим пласманом али зарад њихове спортске будућности. То би ипак за сада био само мој став. Одлуке о питању попут овог се не доносе инокосно, а притом се ова тема у највећој мери тиче стратегије и виђења Олимпијског комитета Србије. Пре неколико дана смо имали заједнички састанак који је био веома садржајан. Владе Дивац, Ђорђе Вишацки и њихови сарадници знају у душу све наше олимпијце. У Лондону сам се уверила да се ради о односу које се базира на познавању материје и међусобном поверењу. Не сумњам да су они добро проучили проблематику овог питања и да имају адекватно решење”.

Министарка се осврнула на проблеме који је прате.

„Проблеми који долазе, често суштински нису из сфере спорта. То су, примера ради, поједини јавни позиви иза којих стоје политички или неки други интереси, а спорт је само средство преношења поруке. Ја сам нестраначка личност и да нисам на позицији министра вероватно бих и даље била активни спортиста. С обзиром да немам политичких искустава, била сам у прво време изненађена када вам неко нешто критички поручује путем новина, а да вам се никада није директно обратио. Сада већ препознајем такве ситуације пре него се и распитам о детаљима. Међу правим спортским радницима и спортистима тога нема. Можемо да се понекад и не слажемо, али свима нам је заједнички циљ. Изазова у самом спорту се не бојим нити имам разлога”, објаснила је она.

За крај, министарка Марић открила је по чему би волела да се памти њен мандат.

„Сви знамо да кажемо како је Швајцарска једна од оних идеалних земаља. А тамошњи становници ни не знају ко је где и на којој функцији и колико дуго. Важно је да све функционише као, тако се и каже, швајцарски сат. Нека тако буде и овде, нека све буде на добробит спорту, а најмање је битно ко иза тога стоји”, закључила је Марићева. (Танјуг)