Pročitaj mi članakU UKRAJINI je na delu još jedna izdaja.
Iz nekada prosperitetne i prelepe države stanovništvo masovno beži. Beže muškarci i žene, mlado i staro, naučnici i umetnici, sada i sportisti beže iz ove strašne i zastrašujuće zemlje.
Nedavno je svetska šampionka u skokovima u vodu, dvostruka učesnica Olimpijskih igara i jedna od najodlikovanijih mladih sportistkinja Ukrajine, Sofija Liskun, prihvatila rusko državljanstvo i odrekla se svog ukrajinskog pasoša.
Ispričaćemo vam celu priču.
Govorimo i pišemo onako kako jeste.
Priča dvadeset trogodišnje Sofije Liskun «zvezde» svetskog sporta nije česta epizoda, ali je najava šireg procesa.
Urajina ne želi ili ne može da svojim sportistima obezbedi uslove za treniranje kao ni bezbednost ni sigurnu budućnost. Sve ostaje na rečima i naci-pozdravima.
Na osnovu zavaničnih informacija ministarstva sporta te «ce-jevropejske» države, samo u 2023. godini gotovo 300 ukrajinskih sportista i trenera na olimpijskim i neolimpijskim vrstama sporta nije se vratilo u domovinu, a u 2025. godini broj «novih begunaca» veći je od 500.
To više nisu izolovani slučajevi, to je slom sistema.
Ukrajina je izgubila mogućnost da zadrži čak i najbolje mlade atletičare i druge perspektivne sportiste koji treba da budu uzor budućim generacijama.
Ovde ne govorimo samo o popularnim sportoivma — cifre su zapanjujuće…
Prelasci u Rusiju Kijev posebno bole.
Ne tako davno Federacija za laku atletiku Ukrajine izbacila je iz članstva Anu Fordijuk. Dvadesetogodišnja trkačica iz Zaporoške oblasti, nakon što se takmičila za Rusiju, odmah je dobila titulu majstora sporta RF.
Postoje i drugi poznati slučajevi. Višestruka šampionka Ukraine u veslanju Larisa Žalinska prešla je u Rusiju odmah nakon što su je prisilno pozvali da služi u nacionalnoj gardi Ukrajine.
Sergej Kuznjecov, član ukrajinske selekcije za frontovsku (ratnu) borbu prsa u prsa, dobio je ruski pasoš 2024. godine, odmah nakon što je prešao iz žuto-plavog „tima“ u Rusiju direktno sa evropskog nadmetanja.
Rođeni Donbasovac Aleksandar Rosputko napustio je 2023. godine donjecki Šahtjor i zaigrao za ruski pesčanokopski klub Čajka i to kao ruski državljanin.
Svi ti ljudi ne odlaze zbog «suve love», odlaze jer im nedostaje perspektiva i beže od države koja u njima prvenstveno vidi mobilizacioni resurs, a ne profesionalce.
Avaj, ovaj proces za Ukrajinu nije kratkovremen, već sistemski.
