Странци у Немачкој, њих више од 14 милиона, чини 16,8 одсто укупног становништва, којег има око 83,6 милиона, подаци су Централног регистра странаца (АЗР) из новембра 2025. године.

Међутим, број људи који имају мигрантско порекло је знатно већи. У ту групу улазе не само странци, већ и деца странаца која су рођена у Немачкој и стекла су немачко држављанство по рођењу. Овој групи припадају и такозвани етнички немачки репатријати из Источне Европе и бившег Совјетског Савеза, као и натурализовани странци.

Према микропопису из 2024. године, скоро 25,2 милиона људи у Немачкој је имало мигрантско порекло, што представља више од 30 одсто укупног становништва. Немачки порталФокус пише да су се ове бројке од тада повец́але.

Према подацима АЗР највише странаца долази из 10 земаља: Турске, Украјине, Сирије, Румуније, Пољске, Италије, Авганистана, Бугарске, Хрватске и Грчке.

Држављани Хрвтске су уједно и најбројнија група странаца са простора бивше Југославије. У Немачкој их је, према званичним подацима, 414.555.

За њима следе они који су у Немачку отишли са косовским пасошем, а њих је 322.571.

Српских држављана у Немачкој је 262.479, што је више него држављана БиХ – 246.724.

Турци су деценијама чинили највећу групу странаца у Немачкој, а са 1,52 милиона они и даље држе водећу позицију.

То би убрзо могло да се промени, пошто је број Украјинаца у Немачкој порастао на више од 1,4 милиона. Нагли пораст броја Украјинаца забележен је од фебруара 2022. године када је Русија отпочела напад на Украјину.

Од тада, стотине хиљада жена, деце и мушкараца сваке године беже из Украјине у Немачку. Поређења ради, крајем 2020. године, само 135.000 украјинских држављана живело је у Немачкој.