Овогодишњи буџет Секретаријата за саобраћај је 9 милијарди и 166 милиона динара. Десет одсто од тог новца је замрзнуто, због незавршених јавних набавки. На штети су грађани.

Никола Радин, извршни директор Београда у покрету и овлашћени интерни ревизор у јавном сектору, каже за „Време“ да се најновији спорни тендер овог Секретаријата односи на набавку софтвера за оптимизацију зонског адаптибилног система управљања радом светлосне сигнализације на основу краткорочних прогноза будућих саобраћајних захтева, вредан 83,3 милиона динара.

Уобичајена пракса

Наиме, и овај тендер је, као и многи претходни, дат Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки, а новац је немогуће искористити док Комисија не донесе одлуку.

Никола Радин објашњава да је то уобичајена пракса. „Објави се јавна набавка, међу условима буде неки који може да задовољи само један понуђач па остали посумњају да је то урађено намерно, па се зато жале Комисији. Тендер се оправдано зауставља јер је очигледно споран, а док Комисија не испита жалбу, може да прође и до пола године.“

До доношења коначне одлуке наручилац нема право да настави или оконча поступак јавне набавке. Уколико се утврде повреде закона, тендер се поништава у целини или делимично, а наручилац је дужан да поступак понови.

„У пракси то често значи месеце застоја, продужавање рокова и блокирање средстава, што самим тим кочи реализацију пројеката који су у току зато што наручилац тендера не може онај замрзнути новац да пребаци на други пројекат. Наравно, одговорност за лоше припремљене поступке остаје нејасна или потпуно изостаје“, наводи Никола Радин.

Блокирано је 7 милиона евра

„Са овим и претходно обореним поступцима, укупно је блокирано око 7 милиона евра, односно више од 833 милиона динара јавног новца. Тај новац стоји заробљен у неуспелим тендерима, док се град свакодневно гуши у саобраћајном хаосу“, наводи Радин.

Организација „Београд у покрету“ је још пре неколико месеци указала на тендер Секретаријата за саобраћај вредан око 750 милиона динара, намењен модернизацији светлосне сигнализације на уличној мрежи.

Радин подсећа да је „и тај поступак завршио пред Комисијом, уз озбиљне сумње на намештање услова. Технички критеријуми, како је тада упозоравано, били су постављени тако да их може испунити ограничен број понуђача, док су понуђене цене значајно премашивале упоредиве пројекте у региону.“

Радин сматра да „ово више није низ појединачних грешака, већ устаљени модел рада и да проблем неуспелих тендера за семафоре „прераста оквире појединачних поступака и постаје симптом шире институционалне дисфункције. Када се јавне набавке понављано обарају због истих или сличних пропуста, то више није питање правне процедуре, већ способности система да уопште спроводи сопствене одлуке.“

„У том контексту, питање више није да ли Београд има новца за модернизацију саобраћаја, већ да ли има капацитет и политичку вољу да тим новцем управља у складу са законом и јавним интересом. Јер када тендери редовно падају, а милиони остају блокирани, постаје јасно да проблем није у тржишту, већ у начину на који градска власт управља процесима.“

Питање одговорности

Због тога се, каже, отвара „питање политичке и професионалне одговорности секретара за саобраћај Бојана Бована, као и потребе за потпуном, независном ревизијом свих тендера у области светлосне сигнализације – не само оних који су оборени, већ и оних који су формално прошли, а чији се ефекти у пракси не виде“.

Радин каже да број тендера који су предати Комисији „није јавно доступан“.

„Решење овог проблема не би било само да Комисије брже раде, јер одговорни су сви у ланцу. А пре свега, требало би правити ненамештене тендере “, закључује Никола Радин.