Прочитај ми чланакЗападни безбедносни поредак суочава се са једном од најтежих криза од Другог светског рата: због претњи америчког председника Доналда Трампа да ће увести широке царине европским савезницима ако не пристану на његове захтеве у вези са Гренландом, односи међу чланицама НАТО-а и између САД и ЕУ долазе на ивицу прекида. Ова криза, која је настала услед спора око арктичког острва, постала је прави тест за трансатлантско јединство и кредибилитет најуспешније војне алијансе у историји.
Шта се тачно дешава? Трампов ултиматум Европи
Доналд Трамп је у јануару најавио да ће од 1. фебруара увести повратне царине од 10%, а затим до 25% од јуна, на увоз робе из осам европских земаља: Данске, Норвешке, Шведске, Француске, Немачке, Велике Британије, Холандије и Финске, уколико не постигне договор о „потпуном и тоталном“ преузимању Гренланда, аутономне територије у саставу Краљевине Данске.
Трамп је своју одлуку правдао тврдњама да су европске војне присутности на Гренланду, у оквиру НАТО-ве вежбе Оператион Арцтиц Ендуранце, „опасне по глобалну безбедност“ и да само потпуна америчка контрола над острвом може обезбедити сигурност у Арктику, због наводних претњи из Русије и Кине.
Овај ултиматум је изазвао снажну реакцију европских лидера, који су уједињено одбацили царинска упозорења као економско уцењивање и претњу трансатлантским односима.
Европа спремна да узврати „трговинском базуком“
Европска унија разматра активацију Инструмента против економске принуде (Анти-Цоерцион Инструмент), трговинског алата, популарно названог „трговинска базука“, који би омогућио озбиљне одмазде против земље која покушава да економски утиче на политичке одлуке ЕУ или њених чланица.
Међу могућим мерама су узвратне царине, ограничења инвестиција и блокаде приступа јавним набавкама америчким компанијама у Европи, као и активирање спремних контра-царина на америчку робу у вредности од око 93 милијарде евра које су већ припремљене као одговор на раније трговинске спорове.
Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц предњаче у позивима за одлучну европску реакцију, док ЕУ припрема ванредни сабор европских лидера како би ускладила стратегију.
Уједињени одговор европских савезника
Осам земаља на које су Трампове претње директно усмерене објавиле су заједничко саопштење у којем су изразиле потпуну солидарност са Данском и Гренландом, одбациле уцене и нагласиле да не постоје прихватљиве претње или условљавања које би нарушиле суверенитет тих земаља.
Британски премијер Кир Стармер назвао је царине „потпуно погрешним“, док су Данска и европске државе појачале војно присуство на Гренланду, симболично и практично потврђујући да колективна одбрана НАТО-а и европске безбедности остају приоритет.
Гренланд — симбол дубоких раскола
Гренланд, који многи виде само као пространо, слабо насељено острво у Арктику, постао је симбол дубоких проблема у међународним односима. За САД, Трамп тврди да је стратешки кључан за надзор арктичких путева, ракетну одбрану и ривалство с Русијом и Кином. За Европу, Гренланд је деликатно питање националног суверенитета Данске и права народа да одлучују о својој судбини, а не терен за једностране претње.
Противљење жељи америчког председника да преузме ово острво осетило се и на улицама. Наиме, у Данској и Гренланду одржани су велики протести под слоганима попут „Гренланд није на продају“ и „Руке од Гренланда“, што додатно указује на широко јавно противљење америчкој кампањи.
Да ли је НАТО угрожен?
Аналитичари упозоравају да ова криза представља један од најтежих изазова за НАТО у његовој историји. Савез је основан на принципу колективне одбране, да напад на једну чланицу значи напад на све, али сада се суочава с реалним ризиком да унутрашње свађе и економске уцене уруше поверење и солидарност савезника.
Америчка амбиција да присвоји Гренланд, чак и уз најаву могуће употребе војне силе, потреса темеље војне сарадње. И док је Трамп раније претио и повлачењем из међународних споразума, сада не искључује ни могућност неформалног напуштања НАТО-а ако савезници не пристану на његове захтеве, што би представљало катастрофу за трансатлантску безбедносну архитектуру.
Шта следеће?
Европски одговор није без ризика. Активирање против-принудног инструмента и узвратне царине би могли потрести глобалну трговину, нарочито ако дође до широке трговинске конфронтације између ЕУ и САД. Томе се придружује и ризик да се традиционални преговарачки споразуми попут ЕУ-САД трговинског договора из 2025. године, који су сада одложени, потпуно уруше.
НАТО данас изгледа као савез на прекретници: суочен с економско-политичким претњама које нису типичне војној алијанси, партнери морају да избалансирају безбедносне интересе, трговинске везе и сопствене вредности. Ако компромис не буде могућ, расту страхови да би тренутна криза око Гренланда, уместо да остане само територијални спор, могла да постане највећи ударац трансатлантском савезу од његовог оснивања.
