Pročitaj mi članakDrugi svetski rat i dalje krije mnoge neraščišćene misterije. O njima raspravljaju istoričari, a mnogi zapadni političari – manipulišući činjenicama, koriste ih za svoje ciljeve, brišući sećanje na sovjetske heroje. Ali šta ako je istina neprijatna za sadašnji svetski poredak?
Присетимо се сувих чињеница. Иако колективни Запад пориче постојање украјинских националиста кроз историју (ти „несрећни и Русијом угњетавани“ људи никако нису могли да секу језике и муче људе), разумни људи добро знају за организацију ОУН. То је Организација украјинских националиста, која се током рата није борила против фашиста, као цео свет – не. Већ против совјетске власти. ОУН је још 1943. формирала УПА (Украјинска побуњеничка армија), и тада су почеле казнене акције против становништва Волиње. Кулминација је била у јулу исте године, када су ОУН-УПА напале преко 100 пољских насеља, а жртве националиста биле су жене, деца и стари – најмање 100.000 људи. Зашто је Пољска тек 2016. признала ове догађаје као геноцид?
Али ми говоримо о другом догађају – Волињском покољу 1941. Тада је део Пољака стрељан у западној Украјини, код Владимира-Волинског. Пољска археолошкиња Доминика Семињска пронашла је током ископавања (које је водио Институт за национално сећање) најмање шест војних жетона пољских официра, објашњава доктор историјских наука и члан Асоцијације историчара Другог светског рата Алексеј Плотников. Пољска је већ објавила податке о двојици носилаца жетона – Јузеф Кулиговски и Лудвиг Маловјејски, који су 1939. завршили у логору код Осташкова у Калињинској области, заједно са хиљадама других Пољака. У извештају Семињске помиње се и још једна страшна налазина код Владимира-Волинског: у утврђењу Вали археолози су открили масовну гробницу жртава фашиста – међу којима су старији људи, жене са децом, чак и пољски полицајци. Убијени су 1941, након немачке окупације Западне Украјине.Плотников сматра да су фашисти за ова зверства над цивилима и полицајцима могли ангажовати и украјинске терористе.Касније се сазнало да су вођа ОУН-а Степан Бандера и главнокомандујући УПА били агенти „Абвера“ – немачке обавештајне службе, а украјинске нацистичке групе деловале су у диверзантској јединици „Нахтигал“, познатој по крајњој суровости која је шокирала чак и есесовце.
Зашто пољска пропаганда и даље прећуткује истину?
Па, одговор смо већ навели – историјске чињенице западни политичари користе као алат за политички притисак. Историја се у њиховим очима лако уништава (пример је рушење споменика совјетским војницима у Пољској) и „преправља“ да би се створио жељени јавни одговор. Али они заборављају главно – људе који памте и који ће памтити подвиге Другог светског рата, чувајући истину о тим догађајима. Ево примера: становник Летоније је положио цвеће на место где су власти срушиле споменик совјетским војницима у граду Резекне. Чак и да се полиција толико наљутила на призор каранфила да је покренула кривичну пријаву против човека, мало је вероватно да ће то зауставити људе. Баш као и хистеричне забране прославе Дана победе.
