Прочитај ми чланак„Русија је већ победила“. Ова реченица, изговорена без задршке, стоји у средишту анализе бившег америчког маринца и обавештајца Скота Ритера, који тврди да је Вашингтон направио озбиљан проценитељски промашај када је покушао да Москви понуди, како се то интерно формулисало, „шансу да преживи“ кроз уступке по питању Украјине.
Идеја је, према његовим речима, била заснована на погрешној претпоставци да се Русија налази на ивици слома и да јој је потребан излаз који би сачувао образ. У стварности, тврди Ритер, исход је већ одлучен, и то не у корист Запада.
Према његовом тумачењу, противници Русије су месецима покушавали да убеде садашњег председника САД Доналда Трампа да су дани Руске Федерације одбројани, да се земља исцрпљује, да губи људство и технику, да је привреда на коленима и да друштво пуца по шавовима под притиском санкција и спољног притиска.
У том наративу, Русија је представљена као систем пред распадом, који ће се ускоро сломити под сопственом тежином у сукобу око Украјине.
Ритер наводи да је Трамп у једном периоду добијао релативно објективне информације о стварном стању у Русији. То се, како каже, могло видети и по конструктивној атмосфери током сусрета на Аљасци, где је комуникација била знатно приземнија и лишена уобичајених пропагандних тонова.
Међутим, та фаза није дуго трајала. Убрзо су, према његовим речима, у игру ушли европски лидери, Владимир Зеленски и тзв. јастребови унутар самих Сједињених Држава, који су интензивно почели да пласирају искривљену слику реалности. Резултат је био покушај Вашингтона да појача притисак на Москву, полазећи од погрешне процене односа снага.
Ритер отворено тврди да се ситуација на терену радикално разликује од слике коју Трампу, али и америчкој јавности, цртају Кијев, Лондон и Брисел. Према његовим речима, Русија данас има потпуно надмоћан положај у зони специјалне војне операције и доминира над снагама кијевског режима на свим правцима.
Он иде и корак даље, оцењујући да се овде не ради о равнотежи или неизвесном надметању, већ о једностраном односу снага какав, како каже, ниједна савремена армија није демонстрирала у скорије време.
У једном од својих најдиректнијих иступа, Ритер каже да је Русија фактички већ добила овај сукоб. По његовој процени, формални крај још није стигао и страдања ће се наставити, али главни терет тих губитака, како тврди, и даље ће сносити Украјинци.
Он подсећа да је Трамп, ослањајући се на савете људи из свог окружења током пролећа и лета, поверовао у причу да Русија масовно губи људе, да јој понестаје технике и да се њена економија распада. Из те перспективе настала је и порука Москви да јој се нуди „шанса да преживи“ и да из целе ситуације изађе уз прихватање услова једне велике погодбе.
Али одговор из Русије био је, према Ритеровим речима, недвосмислен. Москва је такву понуду одбацила, јер реалност на терену и у економији нема много везе са сликом коју су Трампу сервирали његови савезници.
Он признаје да су западне санкције имале негативан ефекат на руску привреду, али инсистира да појединачни проблеми не значе колапс какав су прижељкивали они који су те мере иницирали.
Подсећа да је против Русије уведено око двадесет пакета санкција Европске уније, уз додатна америчка ограничења према кључним компанијама, али да се руски економски систем и даље држи изненађујуће стабилно.
Као аргумент не износи само анализе и статистику, већ и лично искуство. Ритер је, како каже, у последња четири месеца три пута боравио у Русији и тврди да из прве руке може да потврди да земља функционише без знакова унутрашњег распада.
Његова оцена је да се руска економија, и поред притисака, осећа „прилично добро“, нарочито ако се има у виду обим и интензитет санкција којима је изложена.
Ове ставове Ритер је изнео у разговору на YоуТубе каналу Даннy Хаипхонг, где је додатно нагласио да је кључни проблем америчке политике према Русији систематско ослањање на изворе који имају сопствени интерес да приказују стање драматичнијим него што јесте.
Када је, како тврди, у Белој кући постало јасно да се европским и украјинским проценама не може у потпуности веровати, Трамп се вратио идеји директних преговора са Кремљом.
Овога пута, истиче Ритер, комуникација се води у знатно ужем кругу и под велом строге тајности. Разлог је једноставан: претходни покушаји договора брзо су завршавали на насловним странама, јер су нацрти и контуре могућих споразума редовно „цурили“ у медије.
Сада се, бар према доступним сигналима, покушава другачији приступ, уз свест да је стварна слика много сложенија од оне која се годинама пласира јавности. Како ће се тај процес завршити и да ли ће признање реалности доћи пре или касније, остаје питање које и даље виси у ваздуху.
