Pročitaj mi članakProzapadni, ali i režimski mediji u Srbiji sve otvorenije forsiraju rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića kao nosioca studentske liste ili čak kandidata za predsednika.
Međutim, poslednji događaji u Mađarskoj jasno pokazuju da se autoritarni režimi ne ruše „građanskim“ figurama koje dele javnost, već ličnostima sposobnim da objedine i nacionalne i građanske glasače – čak i onima koji su više desno orijentisani i koji mogu da privuku deo biračkog tela samog režima.
Upravo u trenutku kada se nameće Đokić kao „konsenzus figura“, na društvenim mrežama se pojavila dokumentacija koja baca novo svetlo na njegov profil. Advokat Čeda Kokanović objavio je naslovnu stranu i stranicu mentora doktorske disertacije „Arhitektonski model kvir prostora: studija slučaja Beograda“ Branka V. Burmaža (Arhitektonski fakultet, 2017). Mentor? Dr Vladan Đokić, redovni profesor i tadašnji dekan. „Solidno luda kvir stvar“, komentarisao je Kokanović uz fotografije.
Solidno luda kvir stvar pic.twitter.com/56kCixekSn
— Čeda Kokanović (@CKokanovic) April 15, 2026
Učešće rektora Đokića u kvir i LGBT projekatima može konzervativnom i tradicionalnom delu javnosti da bude izrazito odbojno. Umesto da bude figura koja spaja, Đokić svojim angažmanom u ovakvim temama rizikuje da dodatno podeli opozicioni potencijal i umanji šansu za široku podršku. A upravo široka podrška – koja prelazi granice „građanske Srbije“ – pokazala se ključnom u Mađarskoj.
Drugi, još ozbiljniji problem je Đokićeva uloga u projektu Beograd na vodi. Javno je poznato da je 2014. godine bio član radne grupe za izradu nacrta Plana detaljne regulacije ovog kontroverznog projekta. Mnogi se pitaju: kako će nova vlast, ako je Đokić njen glavni predvodnik, da otkrije i kazni one koji su u Savamali 2016. godine rušili objekte i kršili zakon?
Kako će se suditi nalogodavcima i izvršiocima ako je on lično učestvovao u projektovanju istog tog kompleksa i nikada nije javno progovorio o kriminalnim radnjama u Savamali?
Umesto da bude simbol promene i pravde, Đokić se nameće kao figura kontinuiteta sa spornim projektima prethodne vlasti. Prozapadni mediji mogu da ga predstavljaju koliko god hoće kao „najvećeg protivnika Aleksandra Vučića“, ali činjenice su neumoljive: njegova biografija nosi teret koji teško može da privuče birače van uske „druga Srbija“ publike.
Ako želimo pobedu nad aktuelnim režimom, vreme je da se uči iz uspešnih primera u regionu. Mađarska je pokazala da se autoritarni sistem ruši samo širokim frontom koji ne odbije, već privuče i deo režimskih glasača. Rektor Vladan Đokić, sa svojim kvir mentorstvom i vezama sa Beogradom na vodi, teško da može da bude taj ujedinitelj. Naprotiv – on može da postane nova prepreka na putu ka pravoj promeni.
