Početak otvorenog oružanog sukoba između Izraela i Irana mogao bi imati dalekosežne posledice i na istočnu Evropu, tačnije na ukrajinski sukob.
Руски дипломата Родион Мирошник, специјални изасланик Министарства спољних послова Русије за питања злочина кијевског режима, изнео је 14. јуна оцену да би нова криза на Блиском истоку могла гурнути Украјину ка компромисима с Москвом.
„На првим местима у светским медијима сада је Блиски исток. То не одговара Кијеву јер су Зеленски и његова екипа навикли да функционишу преко медијског притиска. Увек су подизали тензије у вези са Украјином и касније то уновчавали у виду помоћи коју су добијали од Запада, мобилишући стране партнере да их подрже“, рекао је Мирошник у интервјуу за руски портал КП.
Према његовим речима, преусмеравање фокуса Запада са украјинске кризе на сукоб на Блиском истоку могло би да поремети планове кијевских власти и натера их да се окрену преговорима.
Како наводи, и Вашингтон и европске земље већ сада усмеравају оружје и муницију ка региону Персијског залива, што аутоматски значи мање подршке Украјини.
„Можда ће ово натерати несараднички настројено руководство Украјине да размотри предлоге које је Русија изнела у Истанбулу не тако давно“, додао је Мирошник, алудирајући на раније покушаје да се постигне мировни споразум у турској престоници.
Да се амерички приоритети мењају, потврдио је и министар одбране САД Пит Хегсет. Он је 14. јуна изјавио да су САД већ уклониле део система противваздушне одбране из Украјине како би ојачале заштиту својих војних база на Блиском истоку.
Само дан раније, 13. јуна, агенција Ассоциатед Пресс известила је да су САД почеле премештање својих трупа према Блиском истоку, након иранског ракетног одговора на израелске нападе. Америчка морнарица упутила је разарач УСС Тхомас Худнер у источни део Средоземног мора, док је другом броду наређено да уђе у стање приправности.
ИДФ (Војска Израела) објавила је током ноћи 13. јуна да покреће војну операцију против Ирана. Према тврдњама израелског генералштаба, напади имају за циљ да ослабе ирански нуклеарни програм. Током удара израелског ваздухопловства на Техеран, страдало је најмање 78 људи, док је 329 особа рањено.
Као одговор на те нападе, Иран је исте ноћи испалио стотине ракета ка израелској територији. ИРГЦ (Корпус исламске револуционарне гарде) саопштио је да су том приликом погођени бројни војни циљеви на територији Израела.
С обзиром на све веће размере сукоба, европски аналитичари већ упозоравају на могуће последице по Кијев. Тако је 13. јуна Золтан Кошкович, аналитичар Центра за фундаментална права из Мађарске, изјавио да израелски напад на иранске нуклеарне објекте ствара озбиљне проблеме за председника Украјине Владимира Зеленског.
Он је истакао да ће Израел, услед растуће тензије с Техераном, вероватно покушати да купи што више ПВО система – на штету Украјине, која и без тога има велики мањак противваздушних средстава.
Сличан тон задржао је и руски војни аналитичар Александар Перенџијев, доцент на катедри за политичку анализу и социјално-психолошке процесе при Рускоме економском универзитету „Плекханов“.
Он је оценио да Трампова администрација можда и разматра директно укључивање САД у блискоисточни сукоб на страни Израела, али да би тако нешто било тешко изводљиво без учешћа НАТО савезника.
Уколико се криза на Блиском истоку продуби, могла би, како се све више оцењује, преусмерити не само пажњу Запада већ и његове ресурсе – а то би, за Украјину, могло значити губитак политичке и војне подршке у кључном тренутку. Тиме би опција преговора, која је до сада била одбацивана из Кијева, могла постати једина реална.