Прочитај ми чланакСамо што се пре неколико дана вратио са успешног гостовања у Русији са својим Народним позориштем, глумац Радован Миљанић изненада је преминуо у 69. години.
Миљанић, који је преминуо данас у 69. години, био је дугогодишњи члан Народног позоришта у Београду, чији је члан постао још 1985. године.
Рођен у Панчеву 24. фебруара 1952. године, глуму је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића. Дипломска представа била је монодрама „Приче кнеза Мишкина“, по мотовима чувеног дела Достојевског „Идиот“. Представа је с успехом играна у Подруму Атељеа 212, Жутом салону ЈДП – а и СКЦ – у.
Први пут је исте те године стао и на сцену свог будућег театра, Народног у представи „За опело, у ред, молим“, по тексту Милана Митића и у режији Велимира Митровића.
Током дугогодишње каријере одиграо је више од стотину улога. Осим у матичном Народном позоришту, играо је и на сценама СКЦ-а, Дома омладине, Звездара театра, Театра од нуле, Позоришта Огледало, Југословенског драмског позоришта, Београдског драмског позоришта…
Пре само неколико дана, тачније 18. октобра последњи пут се појавио на сцени – и то у Русији. Гостовао је са Народним позориштем на Руском међународном позоришном фестивалу у Нижњем Новгороду, где је са великим успехом изведена представа „Васа Железнова и други“.
Театарске роле које су обележиле дугу каријеру биле су: „Ненаграђени љубавни труд“ (Бирон), „Приче кнеза Мишкина“ (Мишкин), „Солунци говоре“ (Лисијен Рејн), „Рат и мир“ (Верховенски), „Лењин, Стаљин, Троцки“ (Јагода), „Како засмејати господара“ (Професор Мирковић), „Је ли било кнежеве вечере?“ (Радулашки), „Сирано де Берержак“ (Ле Бре) „Вожд Карађорђе и Књаз Милош“ (Цар Александар), „Маска“ (Корнелије Станковић), „Уби ме прејака реч“ (Бранко Миљковић), „Уображени болесник“ (Доктор Пиргон), „Госпођа министарка“ (Теча Панта), „Велика драма“ (Поп Стојан, Бранко Лазовић, Саво Вукотић-Цицко), „Зечји насип“ (Професор Влада), „Три сестре“ (Кулигин), „Таленти и обожаваоци“ (Нароков), „Коштана – Жал за младост“ (Хаџи Тома)…
Више од две деценије, уз Љубивоја Тадића (Тесла), играо је у култној дуодрами „Тесла или прилагођавање анђела“ у којој је бриљантно тумачио лик новинара Џона Смита, подсећају из Народног позоришта.
Снимио је педесетак драма за Радио Београд, а две деценије био је стални учесник у емисијама Културне и Научне редакције ТВ Београд.
Играо је у многим домаћим серијама и филмовима, међу којима су: „Директан пренос“, „Чавка“, „Гуча“, „Условна слобода“, „Живот и смрт порно банде“, „Реквијем за госпођу Ј.“, „Изгредници“, „Нечиста крв – Грех предаха“, „Дара из Јасеновца“, „Викенд са ћалетом“…
Тумачио је главне улоге у филмовима Владимира Манчића који су освојили многе награде на фестивалима краткометражног филма.
Није волео да даје интервјуе, а пре двадесетак година у разговору за позоришни часопис „Лудус“ говорио је да је за њега изазов у глумачком смислу „нешто што подразумева другачији приступ улози или комаду“, додајући:
– Нешто што до сада нисам радио… Не припадам глумцима који планирају улоге или имају зацртано шта сад морају да играју. Васпитаван сам у другом духу: да су представа и позориште много важнији од глумаца, нас који треба да учествујемо у томе. Нисам у позоришту због себе, него због позоришта.
Када је пре неколико месеци преминуо његов колега са класе и из театра, и пријатељ и кум Борис Комненић дирљивим говором опростио се од њега на комеморацији у Народном позоришту.
– Борис је непорециво био најдуховитији човек међу глумцима на овим просторима. Док смо се ми држали за стомаке и громко се смејали, он би бивао смртно озбиљан, али и радостан што нас дарује својом духовитошћу и чини нас веселим и раздрагним, зависним од његовог постојања… Драги пријатељу, драги куме, драги Борисе, хвала ти за све што си учинио за нас. Бог да ти душу прости и нека ти је вечни спокој. Боже дај.
Датум и место сахране Радована Миљанића биће накнадно објављени, саопштило је Народно позориште.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2021
