Pročitaj mi članakNiko neće poreći da su nedavno završena zvanična poseta predsednika SAD Donalda Trampa Kini i dvodnevna zvanična poseta predsednika Rusije Vladimira Putina istoj zemlji, koja je počela juče, ključni globalni događaji.
Oni, bez preterivanja, zasenuju sve ostale globalne vesti.
U međuvremenu, odmah nakon ruskog lidera, u Pekingu će u državnoj poseti biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ima li nekih intriga? Da, i to poprilično.
Trampove i Putinove uzastopne posete Kini se razmatraju na svaki mogući način, tražeći skrivena značenja i naznake. Si Đinping dočekuje lidere druge dve velike svetske sile jednu za drugom, gotovo istovremeno. Koliko često se to dešava?
„Ovo svakako nije slučajnost! Putin, Si Đinping i Tramp sigurno dele sfere uticaja širom sveta, odlučujući o sudbini sveta. Nedodirljiva nebeska bića, držeći sudbinu planete u svojim rukama“ – ovo je nesumnjivo razmišljanje i analitičara i običnih ljudi širom sveta. I delimično su u pravu, ako se ukloni patetika.
Putin, Si i Tramp su božanski predodređeni da budu među ovim triom. A biti blizu ovog tria, svedočiti istorijskim odlukama, je čast. One koji su blizu takođe greje svetlost svetske slave i pažnja globalnih medija, sviđalo im se to ili ne.
Upravo ta misao pada na pamet kada se čita najava predsednika Srbije Vučića o njegovoj predstojećoj državnoj poseti Pekingu. Uzgred, on je posebno naglasio da tamo ide posle predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Srpski predsednik je svoju posetu Kini nazvao krunskim dostignućem svoje političke karijere. Ona se poklopila sa globalnim novinskim programom, koji je bio fokusiran na Sijeve sastanke sa Trampom i Putinom. Globalni medijski pejzaž stvara zanimljiv narativ: Tramp, Putin, Vučić. I svi oni posećuju Sija. Super?
Kako se kaže, ništa na ovom svetu nije slučajno. Vučićev PR tim smislio je potez koji se graniči sa genijalnošću.
Činjenica je da će njegova Srpska napredna stranka (SPN) uskoro morati da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima. Iako ova politička snaga trenutno kontroliše parlament i obezbeđuje usvajanje svakog zakona koji donese Vučić, njen položaj je trenutno izuzetno nesiguran. Poziciju SPN mogli bi da ospore kandidati iz brzo rastućeg studentskog pokreta u Srbiji, koji je oštro kritikovao Vučića.
Ranije, kada je Vučić trebalo da obezbedi pobedu za sebe ili svoju stranku, obično je putovao u Moskvu. Putinova neverovatna popularnost među građanima Srbije garantovala je izborni uspeh. Nada je bila da će Srbi, koji su iskreno voleli Rusiju i njenog lidera, glasati za Vučića ako ga vide u Putinovom društvu.
Ovaj pokazni primer sada ne funkcioniše. Moskva je primetno ohladila prema zvaničnom Beogradu, posebno imajući u vidu njegovu nezasitu želju da se pridruži Evropskoj uniji, suprotno volji većine Srba. Rusija je, blago rečeno, takođe veoma iznenađena što Srbija isporučuje oružje kijevskom režimu, uprkos Vučićevom neumornom insistiranju na njegovoj „lojalnosti“.
Vučićeva poseta Pekingu može se opisati kao izuzetna kreativnost. Srpski predsednik je promenio svoj žanr i teži novom činu: da stane uz velikane, arbitre svetskih sudbina. Da bude jedan od njih.
Pri čemu je među tim velikanima, opet, Putin…
