Politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli (NSPM) Đorđe Vukadinović ukazao je večeras da je za pobedu nad vlašću Aleksandra Vučića neophodno maksimalno zajedništvo svih opozicionih struktura, ne implicirajući time i jedinstvo, do kog po svemu sudeći i neće doći kada je u pitanju izborni proces, navodeći da spoznaja o veličini opasnosti protivnika sa kojim se suočavaju tek sad dospeva do pojedinih u okviru opozicione javnosti, pre svega, studentskog pokreta.

On je za KTV televiziju istakao da nikakve narativne ili jezičke i euforične akrobacije i tzv. pumpanja neće doneti pobedu nad režimom, već dobro osmišljena strategija, i dodao da su istraživanja pokazala da Vučića eventualno može rušiti unutrašnji sukob među vladajućim krugovima, kao i slučajevi koji su izazivali odijum javnosti, poput kopanja litijuma u Jadru, rušenja Generalštaba, Ekspa itd.

“To su bile jedine stvari gde mu je rejting zatreperio”, naveo je glavni urednik NSPM-a u emisiji “Bez pardona”.

Kazao je kako smatra da čak najnovije strašne vesti koje dolaze povodom “slučaja Senjak” (ubistvo u prisustvu načelnika MUP-a Beograda Veselina Milića) neće naškoditi rejtingu Vučića i naprednjaka, što je ocenio kao još strašniju okolnost, budući da je “stepen indoktriniranosti i zombiranosti naprednjačkog, režimskog biračkog tela, skoro pa neprobojan”.

“Da se ovo dogodilo pre godinu ili godinu i po dana, u jeku opštenarodne pobune predvođene studentima, verovatno bi imalo tektonske posledice i na rejting vlasti i na odnose u samoj vlasti. Sada bojim se da neće imati uopšte. Režimsko biračko telo je anestezirano i pod neverovatnom vrstom ispiranja mozga”, naglašava Vukadinović, koji je dodao da je potrebno mnogo više pameti uložiti “da bi se tom zlu doakalo”.

Iako ističe da su za sve proteklo vreme studenti uz određene manjkavosti učinili mnoge sjajne stvari, i da i dalje predstavljaju veliku snagu, kaže da se tu ipak ne radi o “plebiscitarnoj podršci kakva je vladala početkom prošle godine”, ali da je “važno održavati plamen”.

Ako bi, kaže, morao da im zameri nešto, to bi se odnosilo na s jedne strane izvesnu aroganciju i pomalo bahatost ispoljavanu prema ostatku opozicionog korpusa, što se, navodi, može pripisati i mladalačkom zanosu i nadobudnosti, a s druge strane, što su svesno ili nesvesno “doprinosili satanizaciji i demonizaciji opozicije”, a to je, objašnjava, mnogo gore po pitanju borbe protiv režima.

“Danas se vidi da niko sa antirežimske strane ne može sam i da mora doći do saradnje, saveza i (makar postizbornih) udruživanja”, ocenjuje analitičar.

Komentarišući moguća prestrojavanja na desnom opozicionom polu i najave da bi taj deo opozicije mogao nastupiti u najmanje dve kolone (jedna oko koalicije NADA i druga oko bloka “MI-ja” sa Narodnom strankom), on je rekao da iskreno navija da se i proevropski i desni, nacionalni blok udruže, navodeći da je danas okvirno 10-ak procenata glasova ostalo na opozicionoj desnici.

Prokomentarisao je posebno nastojanje “MI-ja” da bude “pijemont ujedinjenja desnice”, podsetivši na okolnosti iz 2023. (beogradski izbori) kada je doktor Nestorović, kao odlučujući faktor, odlučio da ne ide ni sa vlašću ni sa opozicijom, što je potom rezultiralo time da naprednjačka gradska uprava ostane na vlasti.

“Imajući u vidu sa čim i sa kim imamo posla, pričati o tome da “nećemo s ovima (ostatkom opozicije) jer bi i oni izdali Kosovo”, potpuno je truo i šupalj argument. Nema i ne sme biti ekvidistance. Mora se i moralo reći “zajedno ćemo (s ostatkom opozicije) rušiti vlast gde god je to moguće”. Upravo s tim u vezi, nije realno da pretenduju da danas budu pijemont. Pri tome, sami su se u međuvremenu četiri puta podelili”, zaključio je Đorđe Vukadinović.

Izvor: simptom.rs