Прочитај ми чланакНакон последње корекције начина примене тзв. Закона о странцима, ситуацију у којој се налази Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици није једноставно објаснити. Можда је у ту сврху најбоље употребити спортску аналогију.
Читав живот сам у спорту. И данас се њиме активно бавим. Много је корисних лекција које се из спорта могу научити, али само је једно правило универзално за све спортове. Када имате два подједнако квалитетна противника на терену, свеједно да ли је реч о индивидуалном или колективном спорту, без изузетка важи правило да ће победу однети онај противник који је активан.
Посматрајте, рецимо, тениски или бокс меч. Ако су такмичари по умећу изједначени, на кога ћете се кладити? На онога који се све време креће, покрива велики део терена, има иницијативу и прави нове шансе или на онога који је на измаку снага и мрцвари се на терену? Наравно, одговор је на првог, оног ко константно врши притисак.
Нажалост, оснивач Универзитета, односно Влада Републике Србије која врши оснивачка права, такође и руководство Универзитета, у нашем примеру су други такмичар. Делује да им понестаје даха и да их издају ноге. Њихов наступ делује неубедљиво и помало безидејно. Уз то, нема промене у тактици, нити се дозвољава увођење играча који би, са резервне клупе ушли, унели живост, подигли мотивацију, повратили баланс, а можда чак неким луцидним потезом створили неочекивану шансу.
Не, комплетна тактика своди се на „бункер“ и чување резултата. Истина, није то увек лоша тактика. Међутим, она нема пуно смисла онда када губите убедљиво. Када резултат није повољан, а нема реванш сусрета, наредног кола или баража у којем бисте могли да повратите позицију на табели, идеја тим пре нема смисла.
Оснивач Универзитета, у ретким јавним наступима, слично нашим клубовима у великим такмичењима, успехом представља неиспадање већ у групној фази односно тиме што су „презимили у великом такмичењу“. Кориговањем начина примене тзв. Закона о странцима квазиправних власти у Приштини, спортски клуб који се зове „Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици“ добио је управо то: прилику да презими на Косову и Метохији.
Не, то није резултат којим су ватрени навијачи овог клуба задовољни. Није задовољан ни подмладак клуба: студенти, млади истраживачи и сарадници. Ни ја, као дугогодишњи активни играч овог клуба, не могу бити ентузијастичан око тога како би преосталих 25 година каријере, када бих објективно требао да будем на врхунцу форме, евентуално могли изгледати.
На нама је да извршимо притисак на управу клуба, стручни штаб и тренера. Последњи је тренутак да се из потпуне дефанзиве преоријентишемо на пресинг на целом терену, а онда и пређемо у контранапад који би стварно водио промени резултата на семафору.
Ово није питање опстанка у такмичењу, ово је питање опстанка једног славног шампионског клуба.
Проф. др Срђан Радуловић,
Правни факултет, Косовска Митровица
