Суђење је настављено извођењем Скај комуникације у вези са првом тачком оптужнице – убиством Александра Глигоријевића Пукија. Приказане су преписке и фотографије из такозване „кланице“, на којима се, према тврдњама Тужилаштва, налази тело Глигоријевића.
Прве поруке које је прочитала председница судског већа, наводно је слао Велјко Беливук под кодним именом:
„Ако све буде ок, за пар дана иде у кланицу“,
„Донео ми ладно пушку, идиот, ја и даље не верујем“.
Током планирања отмице Глигоријевића, Беливук шаље и поруку:
„Слаже се све са информацијама од мурије“.
Након тога, Беливук пише:
„Дао сам им озвучен ауто и чуо шта се прича, не могу да дочекам да га удавим“.
Приказана је и конверзација коју су путем Скаја, под кодним именима, наводно водили Марко Будимир и Александар Глигоријевић, договарајући виђање и примопредају „сканка“. После те преписке, 16. јуна 2020. године, са кодног налога Велјка Беливука стиже порука:
„Узет Ронин“ (надимак Александра Глигоријевића).
У судници су затим приказане фотографије из „кланице“ које је, под кодним именом, како тврди Тужилаштво, слао Марко Миљковић. На фотографијама се види искасапљено тело и глава Александра Глигоријевића. Датум слања ових фотографија је 24. децембар 2020. године.
Велјко Беливук, Марко Миљковић, браћа Марко и Милош Будимир и остали припадници ове организоване криминалне групе ухапшени су почетком фебруара 2021. године. Преписке приказане у суду указују и на то да је група уживала заштиту из полицијских структура.
Због тога су покренути поступци против бивших и садашњих припадника МУП-а. О томе да су се припадници клана представљали као полицајци и носили значке говорио је и један од окривљених сарадника, Срђан Лалић.
МУП уз Беливука
Као „доушник“ Беливукове групе означен је бивши инспектор СБПОК-а Божидар Столић, који је правоснажно осуђен на годину и четири месеца затвора. То је, за сада, једина правоснажна пресуда донета на основу доказа прибављених путем апликације Скај.
Почело је и суђење Дијани Хркаловић, бившој државној секретарки у МУП-у, оптуженој да је утицала на поједине полицијске службенике ради заштите Беливуковог клана.
Оптужени су и Ненад Вучковић Вучко, жандарм довођен у везу са Беливуком и коришћењем војног стрелишта, као и Горан Папић, бивши заменик начелника СБПОК-а, који се терети за незаконито ургирање да се Марку Миљковићу врати привремено заплењени блиндирани аутомобил.
Илија Милачић, бивши начелник београдске криминалистичке полиције, признао је одавање службених тајни.
Прошле године почело је и суђење полицајцу Александру Пурковићу због сумње да је сарађивао са кланом Беливук–Миљковић. И поред суђења, Пурковић се вратио на посао у МУП Србије и тренутно ради у Управи криминалистичке полиције.
Припадници клана су више пута помињали и везе са представницима власти. Марко Миљковић је на једном од рочишта изјавио да је „од целе групе само он имао Скај телефон и да му га је дао Александар Вулин“, тадашњи министар полиције, те да је комуницирао искључиво преко те апликације.
Шта је рекао Лалић?
Током тродневног сведочења, Срђан Лалић је изјавио да су приликом отмице власника „Пинк таксија“ Мирка Којића носили полицијске значке и представљали се као инспектори МУП-а који трагају за обијачима аутомобила.
Описујући отмицу, Лалић је рекао:
„Чекали смо двадесетак минута. Било је хладно. Два пута је станар излазио јер смо били сумњиви. Имали смо рукавице и полицијске значке око врата, које је обезбедио Марко Миљковић. Ја сам изашао и рекао да сам полицајац како не би звао праву полицију.“
Лалић није разјаснио да ли су значке биле праве или лажне. Приликом упада полиције у бункер Беливука и Миљковића на стадиону Партизана, у саопштењима и снимцима није помињано проналажење полицијских значки, нити је познато да ли су икада уврштене у доказни материјал.
