Pročitaj mi članakRuska vojska je pripremila detaljne liste meta za potencijalni rat sa Japanom i Južnom Korejom koje uključuju nuklearne elektrane i drugu civilnu infrastrukturu, prema tajnim dosijeima iz 2013-2014. godine kojima je Fajnenšl tajms (FT) imao pristup.
Планови за нападе, сажети у руским војним документима који су процурили, односе се на 160 локација као што су путеви, мостови и фабрике, одабраних као мете за заустављање „прегруписавања снага у оперативним зонама“.
Акутна забринутост Москве око њеног источног крила истакнута је у документима које су западни извори дали ФТ-у.
Руски војни планери страхују да би источне границе земље биле изложене у сваком рату са НАТО-ом и рањиве на нападе америчких средстава и регионалних савезника. Документи су извучени из меморије од 29 тајних руских војних досијеа, углавном намењених обуци официра за потенцијални сукоб на источној граници земље од 2008. до 2014. године, и још увек се сматрају релевантним за руску стратегију.
ФТ је раније прошле године известио да документи садрже раније непознате детаље о оперативним принципима за употребу нуклеарног оружја и нацрте сценарија за ратне игре кинеске инвазије и удара дубоко у Европу. Азија је постала централна за стратегију руског лидера Владимира Путина за извођење свеобухватне инвазије на Украјину и његов шири приступ против НАТО-а.
Са све већим економским ослањањем на Кину, Москва је регрутовала 12.000 војника из Северне Кореје да се боре заједно са руским снагама против Украјине, док је заузврат јачала Пјонгјанг економски и војно. Након што је у новембру испалио експерименталну балистичку ракету Орешник на Украјину, Путин је рекао да је „регионални сукоб у Украјини попримио елементе глобалне природе“.
Вилијам Алберки, бивши званичник НАТО-а за контролу наоружања, који је сада сарадник истраживачког тима Стимсон центра, каже да су, заједно, документи који су процурели и недавно ангажовање Северне Кореје једном заувек доказали да су европско и азијско ратиште директно и нераскидиво повезане.
„Азија не може да стоји скрштених руку у сукобу у Европи, нити Европа може да седи скрштених руку ако избије рат у Азији“, рекао је он.
Детаљна листа мета
Списак циљева везаних за Јапан и Јужну Кореју укључен је у презентацију која је требало да објасни могућности ненуклеарне крстареће ракете Кх-101. Стручњаци који су га прегледали за ФТ рекли су да садржај сугерише да је дистрибуиран 2013. или 2014. Документ је означен ознакама Комбиноване академије, колеџа за обуку виших официра.
САД имају значајне снаге распоређене у Јужној Кореји и Јапану. Од почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, обе земље су се придружиле коалицији за контролу извоза коју је предводи Вашингтон да изврши притисак на ратну машину Кремља.
Алберки је рекао да документи показују како Русија схвата претњу коју представљају западни савезници у Азији, за коју се Кремљ плаши да ће одвратити или омогућити напад на руске војне снаге у региону, укључујући ракетне бригаде, предвођене САД.
„У ситуацији када Русија намерава да изненада нападне Естонију, они би такође морали да нападну америчке снаге и помоћне јединице у Јапану и Кореји“, рекао је он.
Прве 82 локације на руској листи мета су војне природе, попут централних и регионалних командних штабова јапанских и јужнокорејских оружаних снага, радарских инсталација, ваздушних база и поморских објеката. Остало су локације цивилне инфраструктуре, укључујући путне и железничке тунеле у Јапану, као што је тунел Канмон који повезује острва Хоншу и Кјушу. Енергетска инфраструктура је такође приоритет – на листи је 13 електрана, попут нуклеарног комплекса у Токаију, као и рафинерије горива.
У Јужној Кореји, главне цивилне мете су мостови, али на листи се налазе и индустријска места као што су челичана Поханг и хемијске фабрике у Бусану. Велики део презентације говори о томе како би се хипотетички напад могао наставити коришћењем баража ненуклеарних пројектила Кх-101. Изабрани пример је Окуширитоу, јапанска радарска база на брдовитом приобалнем острву. Једна илустрација, која тематизира такав напад, садржи анимирани гиф велике експлозије.
Илустративни материјали откривају колико је Русија пажљиво бирала листу мета. Белешка која се односи на два јужнокорејска бункера за команду и контролу укључује процене снага потребних за пробијање њихове одбране. Листе такође бележе друге детаље као што су величина и потенцијални утицај објеката. Фотографије зграда у Окуширитоу, снимљене унутар јапанске радарске базе, такође су укључене у илустративне фотографије, заједно са прецизним мерењима циљаних зграда и структура.
Мичито Цуруока, ванредни професор Универзитета Кејо и бивши истраживач у Министарству одбране Јапана, каже да би сукоб са Русијом био посебан изазов за Токио ако би резултат ширења сукоба Русије из Европе била – тзв. „хоризонтална ескалација“.
„Нико нас не може сломити“
„У сукобу са Северном Корејом или Кином, Јапан би добио рана упозорења. Можда бисмо имали времена да се припремимо и покушамо нешто да урадимо. Али када је реч о хоризонталној ескалацији из Европе, то би било краће време упозорења за Токио и Јапан би имају мање могућности да спрече сам сукоб.“
Иако су јапанска војска, а посебно ваздухопловство, одавно забринути за Русију, Цуруока истиче да „обични Јапанци често не виде Русију као безбедносну претњу“.
Русија и Јапан никада нису потписали званични мировни споразум о окончању Другог светског рата због спора око Курилских острва. На крају рата 1945. године совјетска војска је заузела Курилска острва и протерала јапанске становнике са острва, где данас живи око 20.000 Руса.
Фумио Кишида, бивши јапански премијер, рекао је прошлог јануара да је његова влада „потпуно посвећена“ преговорима о том питању, а Дмитриј Медведев, бивши председник Русије, написао је на мрежи Икс у одговору: „Није нас брига за ‘осећања јапанског народа’ …Ово нису ‘спорне територије’, већ Русија“.
Још једна презентација о Јапану и Јужној Кореји нуди редак увид у руску навику да редовно испитује ваздушну одбрану својих суседа. Извештај резимира мисију пара тешких бомбардера Ту-95, послатих да тестирају противваздушну одбрану Јапана и Јужне Кореје 24. фебруара 2014. Операција се поклопила са руском анексијом Крима и заједничком војном вежбом између САД и Кореје.
Руски бомбардери, према досијеу, напустили су базу ваздушне команде великог домета Украинка на руском Далеком истоку на 5-часовни повратни лет око Јужне Кореје и Јапана како би забележили одговоре.
Напомиње се да је било 18 пресретања у које је учествовало 39 авиона. Најдужи сусрет био је 70-минутна пратња пара јапанских Ф4 фантома, који, према речима руских пилота, „нису били наоружани“. Само седам пресретања извршено је борбеним авионима који су носили ракете ваздух-ваздух. Рута се скоро идентично поклапа са оном којом су два поморска патролна авиона Ту-142 кренула око Јапана раније ове године током стратешких вежби на Пацифику у септембру, укључујући лет изнад спорне области у близини Курилских острва, известио је Фајненшл тајмс.
