Pročitaj mi članakGrađanka Šida Aleksandra Božić bila je žrtva policijske torture na protestu u Novom Sadu prošlog petka, posle čega je čak i privedena, a za N1 opisuje da su pripadnici policije tom prilikom "izgledali krvožedno".
– Сурово, крвожедно и иживљавајуће“ – на тај начин они који су сведочили тој полицијској интервенцији описују како је то изгледало. Студенткиња Медицинског факултета која је ухапшена заједно са својом мајком, поделила у отвореном писму како је то полицијско иживљавање изгледало. Оно је трајало скоро сат времена.
Са њима је била и Александра, самохрана мајка из Шида, која је тог петка дошла на протест у Нови Сад да би пружила подршку студентима, а доживела је управо полицијско иживљавање, физичке претње, вређање, псовање. На крају је завршила у полицијској станици и била задржана дуже од 48 сати, чекајући на саслушање код тужиоца, пише Н1.
Она писује како се све одвило и како је дошла у ситуацију да, иако има проблема са леђима, бежи од припадника полиције.
– Ја имам проблема са кичмом и из тог разлога првенствено, када и одем на протесте чувам себе – клоним се великих гужви и потенцијално критичних ситуација. Одлазим на мирне протесте… У моменту када се догодило то бежање, ја сам била на Кеју, пошто сам изгубила своје другарице с којима сам дошла. Дакле, после сузавца, после свега тога смо се изгубиле, али знамо где је ауто, имамо телефон. На месту инцидента је сигнал био отежан. Тражила сам начин да се безбедно удаљим. Ја сам већ била на безбедном, нисам имала додира са свим тим, Видела сам из даљине сам борбена кола, ротације, видела сам свашта, али ја нисам била тамо, била сам на Кеју – казала је Александра на почетку разговора.
После тога наставља ка Штранду, где се у том тренутку није дешавало ништа, како би се чула са пријатељицама да иду кући.
– У моменту када сам ишла Кејом према Штранду, наилазим случајно на мог пријатеља из Шида. Жељко је био са ветеранима и он је мене у ствари први спазио и изненађено рекао – откуд си сама, знајући за моје здравствено стање, јер смо ми генерација, буквално смо одрасли заједно. У тим тренуцима се ту још ништа не дешава, мирно је, пар метара од мене је била и госпођа Дијана Хрка и око ње ветерани, који углавном и буду са њом. Осећала сам сигурност, јер поред њих сигурно неће бити проблема – казала је она и додала да су ветерани прокоментарисали да треба сви иду кући.
Док се заједно са пријатељем из детињства мирно удаљавала одатле, у пар тренутака се, према њеним речима, ситуација променила.
– То су секунде. Одједном видим да људи трче. Погледам у супротном правцу и видим језиву сцену са кордоном полиције… Највећи утисак који ми је остао је то што – нити су стајали, нити су, да кажем, мирно ходали, то је више неки брзи ход, јер ја не знам како они могу да трче под том опремом… Али сама намера, значи они су буквално, ту се видела намера да иду да нас бију. Јер не знам шта друго – додала је.
Према њеним речима, у том тренутку сви из њеног окружења крећу да беже од полиције која наилази са две стране.
– И сад фактички ми смо, рекла бих, у неком сендвичу или како то већ да се изразим. Десно је Дунав, лево је та нека мала низбрдица и размишљам – где ћу. Значи, сви идемо ту лево. То је према шачком игралишту, тако нешто. Мрак је, трава, земља. Трчимо. Одједном испред нас се указује ограда од кампуса, висока и буквално немамо даље. Нема даље. Креће паника, нормално. Сви беже. Они су нас стигли и креће викање – лезите доле, сви – описује.
Александри су у тим моментима слошило, јер се нагутала сузавца, па јој је у помоћ прискочила девојка која је имала прслук као волонтери Хитне помоћи.
– Поливала ме је физиолошким раствором и говорила полицајцу – само момент, жени је позлило. Мени се у том моменту завртило ми се у глави као да ћу пасти, јер сам уз ограду. Значи, само сам чучнула онако да не бих пала, чувајући кичму. Тај другар је био поред мене, исто и говорио – јел ти добро… Међутим, они му узвраћају врло, врло сурово – лежи доле. Он је легао – објашњава.
Припадници полиције су како каже поново одбили да дозволе девојци да јој пружи прву помоћ, иако је инсистирала, већ су наставили да узвикују – лези доле. Девојка је легла, а док је Александра због проблема са кичмом покушала полако да уради исто, један од полицајаца је, како каже, стао испред и замахнуо палицом.
– Буквално, цитирам, рекао ми је – лези доле или ћеш ја да ти помогнем, да видиш како се леже. У том моменту ја запостављам своје здравствено стање, више из страха, јер видим дефинитивно да је он решен да и удари – казала је.
Према њеним речима, припадници полиције су ударали људе који су били ту у близини.
– Знам за професора из Чачка, ја ово одговорно тврдим… Када су му рекли да стави руке на леђа, или на потиљак, не знам… Човек је ставио руке на леђа, али није на потиљак. Тада је ударен пендреком и полицајац му је рекао – рекао сам стави руке на потиљак. Ту је била и новинарка која је имала код себе акредитацију и говорила – ја сам новинарка. Нисам могла баш да обратим пажњу, јер лежим и не смем да се мрднем из страха. Они шетају око нас, побацани смо доле. Сматрам да смо се нашли у тој ситуацији нашли без разлога, а не знам шта могу да очекујем,“ објашњава и додаје да они, иако су били обучени као полицајци, нису се понашали тако.
Александра каже да је то све трајало око сат времена, те да су их припадници полиције и псовали и свашта им говорили, попут – пумпајте, сад ћемо да вас напумпамо.
Третман у полицијској станици
Заједно са неколико жена је одведена у полицијску станицу у Краља Петра, где неколико сати нису добијали никакве информације. Сестра приведене студенткиње, која се огласила отвореним писмом, ангажовала је адвоката, који је помогао и Александри. Саопштено им је да је тужилаштво затражило задржавање од 48 сати, након чега им је дозвољено да се јаве најближима. Потом су је одвели у другу просторију где јој је службеница полицијске станице наредила да скине одећу.
– Мислим, опростите, ја нисам никад имала слична искуства са органима реда, са процедурама неким, са полицијском станицом. Мислим – да ме скида голу као… не знам, ја сам то посматрала на филмовима, на телевизији… Језиво, језиво. Била сам више у стању неког шока, да кажем. Добро сам се држала, чини ми се да је то у ствари још увек тај шок или адреналин који вас држи, да ништа не знате, а просто, да кажем, онемогућени да добијете било какву информацију – наводи.
Александра се терети за напад на службено лице у вршењу службене дужности, за које каже да постоје бројне нелогичности.
– Ми се теретимо фактички сви за једно исто дело. С тим што је врло апсурдно и врло, не могу рећи интересантно, да смо студенткиња из Зрењанина и њена мајка, и ја, истог човека, истог полицијског службеника интервентне Несторовић Алексу, исте наводне речи упутиле, идентичне псовке, наводне… нас три различите особе, које се не познајемо, и гађале каменицама – објаснила је наша саговорница и поновила да је против било каквог насиља, као и да ништа овако није доживела:
– Још увек, још увек се код мене слеже и да кажем покушавам да се вратим у нормалу. Размишљам шта се у ствари, да ли се заиста то догодило? Сваки дан се будим са нечим… И покушавам највише наравно ради детета да функционишем нормално колико би то могло, да не би утицала на њега, али ја са овим једноставно не могу да се помирим. Највеће разочарење је што сам посматрала ту бруталност полиције и све то, али да један полицијски службеник може да оде толико далеко, да лажно, са тешким лажним оптужбама… – закључила је Александра.
Саслушање полицијског службеника ће бити 17. септембра.
