Зашто кажеш: „Србија побеђује“ а заправо мислиш- Србију побеђујем, повређујем, понижавам…и уживам у томе!!!
Твој презир према Србији и свему српскоме, Александре Вучићу, једнак је само нашем пристајању на пресуду да боље од тебе не заслужујемо, и ону још страшнију: „Лош је, али ко уместо њега?“
Презиру те и они који те „воле“! Они најгласнији што ти кличу и заурлавају: „Ацо- Србине“, презиру те јер знају колико си зло, али једнако знају, одвратне гњиде, да само уз тебе таквога најгора фукара вреди нечему и може бити нешто!
Они ће те, Вучићу, први дочекати кад паднеш и бесно кидисати ко маните звери, али то је твој и само твој проблем, и не жалим те ни мало!
Жалим мучену Србију, јер другу немам и не желим да имам, и нећу ти је оставити као трофеј и плен, као робу коју кантариш и продајеш на метар и кило!
Осилио си се, преплашени бедниче, загледан у даљине до којих мислиш да ћеш владати, а не видиш крај који је тако близу!
Србију победити не можеш колико год клицао: „Србија побеђује“, јер се од твојих победа и порази стиде, хуљо!!!
Бедник којем некакви бофл роботи играју коло док му мученици на пресветом Косову и Метохију страдају само зато што дишу и што су превише живи за укус твојега побратима у злочину, Аљбина Куртија- нема шта Србији да понуди, осим што Србију нуди белосветској фукари спремној да плати свој ћар и твој цех!
Бедник који је на свој народ пуцао „звучним топом“ (ил нечим таквим) пуцао би свиме, и весело с тим роботима водио коло у реци српске крви, представљајући мост преко ње као неимарско чудо којим ћемо стићи, где..?
Тамо где би наајвише волео да нас видиш- далеко одавде, како се предајемо и одлазимо, како остајете само ви, бандо покварена, да подводите Србију ко старлету, али нема ништа од тога, преплашена хуљо!
Србију победити нећеш, колико год твоја „Србија побеђивала“, јер од твојих „победа“ Србије неће остати ни за строфу успаванке потомцима!
Не дам! Нећу да их успављујем песмом о Србији које више нема, већ да их будим у Србији које има за довека, и у којој неће морати да зајме своје већ да се на својему поносе!
СРбија побеђује- ништа не желим више од тога!
Њу слободну, а теби слободе колико се кроз решетке види…
Зло си, велико зло које је задесило Србију, а највеће зло које је тебе задесило, Вучићу, јесте факат да међу толико целивача гузице немаш ни једнога пријатеља који ће ти рећи: „Доста је било, идемо, Србија нас неће“!
Они ће те први дочекати кад паднеш с власти, и неће ти клицати, веруј…
Колико год да си гладан, незасита хуљо, Србија те је сита!
Хоризонт у који махнито гледаш верујући да ће и даље свитати кад ти пожелиш- мрак је твоје велеиздајничке власти!
Србија побеђује, наравно!
Само што у тој победи за тебе неће бити почасног места на слављу, већ прописаног места за посете.
И слободе колико кроз решетке можеш да догледаш…
Михаило Меденица, Два у један
