ВУЧИЋЕВО МАНИПУЛИСАЊЕ ЛИДЕРИМА СРБА у РС - и њихово (не)вољно пристајање на то

Макаријеве jагоде
(Православна духовна песма; стихови: владика Николај Велимировић; певају: Драган Ђедовић и Хор Призренске Богословије)

У Мисиру у пустињи
Цароваше љубав веља
Међу простим монасима
Ка’ у царству светитеља.

Макарије свети беше
Ко Херувим међу њима.
У свакоме добру делу
Беше пример иноцима.

Разболе се Макарије;
Јагоде му монах тражи,
Оде, нађе, и донесе.
Да свом старцу бол ублажи.

Макарије не хте јести,
„Има“, рече, „брат болнији,
Hoc’тe њему: дар је овај
Брату томе потребнији.“

Болник други расплака се,
Дароносцу рече: „Прости!
Ал’ мој сусед потребује
Више но ја те милости.“

Дароносац дар однесе
И предаде том суседу,
Овај даде неком’ трећем.
Taj четвртом, све по реду.

Од келије до келије,
И од брата па до брата,
Док последњи c јагодама
Макарију — па на врата!

„Ево, оче, ти си болан!“
Заплака се Макарије,
Видећ дивну љубав братску
He хте ни он да их ије.

На врео их песак просу.
Па захвалност Богу даде,
Што пустиња мртва, суха,
Од љубави рај постаде.

Што брат брата више воли
Heг што воли самог себе:
„O Господе, дар је овај,
Дар љубави, дар од Тебе!“

Ознаке: Владика Николај Велимировић, Драган Ђедовић, духовна песма, Макаријеве jагоде, песма за лаку ноћ, православље, Хор Призренске Богословије