Masovno odumiranje pčela kako u Srbiji tako i u svetu moglo bi da ima nesagledive posledice po čovečanstvo. Ukoliko ne reagujemo na vreme i ne sačuvamo pčele, ne samo da će doći do ogromnih nestašica hrane širom planete, već će početi da izumiru i divlje kulture, odnosno sve one samonikle biljke koje čine naš ekosistem i biodiverzitet.

Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић каже да угинуће пчела није ништа ново, односно да се дешава стално, али да се никада до сада није дешавало у оволиком броју. Просек угинућа пчела у Србији превазићи ће засигурно 50 одсто, а до колико ће ићи тек треба да видимо.

Постојала су већа угинућа пчела код нас и раније, 2007. и 2008. године, каже он. И тада им је као и сада претходило сушно лето које је довело до недовољне количине полена код биљака, па самим тим и недовољне количине протеина за пчеле.

Пчеле други избор протеина односно беланчевина немају. Нектар садржи шећере уз неке друге материје које луче биљке, али количина протеина у нектару практично је безначајна. Она се своди на биљне материје којих има јако, јако мало, тако да је полен, када га нема, један од главних узрока пада имунитета пчела и њихове способности да живе довољно дуго, рекао је Живадиновић за Спутњик.

Посебан проблем настаје јер се летња суша, крајем лета, поклапа са одгајањем зимских пчела које живе много дуже него летње, а које треба да преживе зиму и у пролеће започну гајање новог легла, односно да произведу нову пчелињу заједницу.

Није само суша крива

Никада полен није једини узрок угинућа пчела, објашњава наш саговонрик, већ увек постоје и други разлози. Пчелиња друштва имају већи број вируса пчела у себи у сваком тренутку, а према неким истраживањима у Србији не постоји пчелиње друштво без три до пет вируса. Међутим, ти вируси не чине никакву велику или значајнију штету пчелама уколико су оне добро исхрањене и са високим нивоом имунитета.

Тек кад дође до проблема у исхрани, као 2007. и као сад током лета 2024. године, ти вируси почињу да делују и праве проблеме јер је сам ефекат вируса јачи када пчелиње друштво није у пуној снази. Поред тога постоји и један паразит код пчела који се зове вароа деструктор, а који прави много проблема. Без њега би пчеларство изгледало сасвим другачије и све би било далеко лакше и боље. Тај паразит исцрпљује пчелу, вади хранљиве материје из ње и обара јој имунитет. Вароа је из године у годину све опаснија и због тога се овом проблему мора посвећивати дужна пажња.

То да није само вароа била узрок угинућа зна се по томе што постоје озбиљни пчелари који озбиљно надзиру ефект третмана против ње, каже Живадиновић. Они знају на основу контролних метода да варое није било у већој количини и да је заправо сузбијена на минималну меру. Један од показатеља који указује на то да је примарни разлог угинућа ипак недостатак полена из природе је то што су далеко боље прошли они пчелињаци који се налазе на влажним теренима, у близини река. Било је угинућа и у њима, каже Живадиновић, али драстично мање.

Свет ће остати гладан

Загађење животне средине један је од фактора који такође негативно утиче на пчеле, али не само у смислу њиховог тровања. Живадиновић говори о подизању нивоа угљен диоксида у ваздуху, што смањује ниво беланчевина, односно протеина, у полену. У деловима света где је загађење максимално и где угљен диоксида има у огромној количини у ваздуху, протеина има мање, чак иако полена има у изобиљу. Ово, каже наш саговорник, једноставно није довољно да квалитетно исхрани пчеле.
Пчела је постала главни опрашивач, јер су људи пестицидима у пољопривреди побили све оне дивље опрашиваче који су заједно са пчелама опрашивали биље. Данас пчеле опрашују преко 80 одсто култура које гајимо и утиче на производњу око трећине хране на целој планети.

Морамо да схватимо да сви ови фактори заједно морају да доведу до тога да се смањи број пчелињих друштава на једној површини, на једном пчелињаку, да распоређујемо кошнице на више пчелињака, а све то наравно поскупљује производњу и подиже цену меда. У овом тренутку када имамо велику нелојалну конкуренцију, то јако депримирајуће делује. Многи пчелари који су изгубили пчеле у светлу тржишних услова ни не желе да их занове и то је оно о чему ми причамо годинама.

Пчелара када не би било, када би они изгубили интерес да гаје пчеле, као што се то сада управо дешава, дошло би до смањења броја пчелињих заједница, а самим тим и до смањеног опрашивања, истиче Живадиновић. Већ сада се види проблем смањења пчела управо због ових великих угинућа, јер их није било довољно да опраше квалитетно многе културе. Из тог разлога ћемо ове године имати драстично смањење приноса многих култура.

Имаћемо мање уља од сунцокрета, имаћемо лошији квалитет плодова, неправилнијег облика и смањене величине. Посебан проблем постоји код јагодичастог воћа, где сваки цветић мора да буде опрашен да би воће било како треба. Воће без адекватног опрашивања пчелама нема довољно ни киселина, ни шећера, а самим тим ни укуса.

Поред тога што без пчела неће бити опрашивања култура од којих зависи наша исхрана, неће бити ни опрашивања дивљих негајених култура које доприносе очувању биодиверзитета и ланца исхране у природи, упозорава Живадиновић.

Лажни мед

Сушни периоди и веома топла лета који су последица климатских промена нису нешто на шта можемо да утичемо, напомиње Живадиновић. То су проблеми на које не може краткорочно да се утиче, али с тим у вези Савез пчеларских организација Србије припрема једно подуже упутство где ће писати како се изборити са променама климе. То је, каже он, један веома комплексан проблем који се мора сагледати из више углова.

Ми не можемо на климатске промене много да утичемо, али оно где можемо, може заиста да нам помогне да очувамо пчеле и да на неки начин ублажимо ефекте климатских промена и смањимо их бар за половину. Први посао државе данас, први па хиљаду празних места, јесте да реши проблем фалсификата меда на тржишту и тиме одржи интерес пчелара да гаје пчеле и да реши проблем опрашивања биљака, те да имамо довољно хране.

Лажни или фалсификовани мед је нешто што по речима нашег саговорника не би ни требало да се назива медом. Он се увози у нашу земљу, али и у Европу, по цени од 1,3 евра по килограму са све испоруком у бурадима на кућну адресу. То су, каже он, невероватно ниске цене које су од два до пет пута веће од цена правог меда.

Толико велики проценат фалсификата постоји данас на тржишту да је успео да обори цену правог меда, а онда су трговци подлегли том притиску и почели да набављају само тај лажни мед, јер је јефтин. На крају крајева нико више не жели да купи прави мед. Ми пчелари смо се зато борили да тај проблем решимо и тако што смо направили наш погон за пласман меда. Пласирамо га под називом „Наш мед“ у маркетима по Србији, а надамо се ускоро и у иностранству.

Кад потрошач дође у радњу он сматра да је сав мед из маркета контролисан и добар, међутим, истраживања рађена најновијим методама показују да је у Србији тренутно око 79,13 одсто неисправног меда у трговинама. То је „мед“ коме је додат страни шећер или који је у потпуности направљен од фалсификованог садржаја.

Тај мед је веома ризичан, јер ви не знате како је направљен. У неким рецептима се додају чак и жива сода и ко зна шта још за шта не знамо. На тај начин они праве „мед“ који није мед, а који пролази већ пар година уназад на тржишту. Професионални фалсификатори меда на нивоу планете заиста јесу озбиљна мафија. Они праве мед који пролази тренутне европске анализе тако што су успели да високо пречисте шећерне сирупе и заобиђу европске анализе које то не могу да утврде.

Тренутно у свету, каже Живадиновић, постоје само три методе које могу да открију те најсавременије врсте фалсификата – естонска, аустријска и српска. Докле иде прича са фалсификовањем меда најбоље осликава то што је почетком априла ове године српска лабораторија која ово изучава покрадена, каже Живадиновић, а кључна опрема из ње је однета.

Без пчела нема ни живота

Савез пчеларских организација Србије максимално се потрудио да приближи пчеларе и потрошаче тако што ће успоставити директну везу између њих. Направили су мобилну апликацију „Медотека“ преко које купац може наћи свог пчелара и посетити његов пчелињак. Идеја је, каже Живадиновић, да купци виде да су пчелари стварни људи који држе пчеле, а не „неко тамо из света где не знате ни порекло меда ни ко га прави“.

Најважније је да сачувамо пчеле, а пчеле можемо сачувати кад сачувамо интерес пчелара да их гаје уништењем, односно склањањем фалсификованог меда са тржишта. Тек тада ћемо имати довољно хране и тек тада ће нам се развијати пољопривреда која ће бити способна да одговори захтевима које пред нас данас стављају управо те климатске промене о којима говоримо, а које драматично уништавају приносе у пољопривреди.

Пчеле су толико битне за све нас, за нашу исхрану, за исхрану човечанства, да држава, не само наша, него све државе света, морају да посвете више пажње пчеларству при решавању проблема фалсификата меда на тржишту, а то ће урадити тако што ће задржати интерес пчелара да гаје пчеле. Уколико се нешто не предузме, упозорава Живадиновић, кроз годину до годину и по дана сви ћемо се наћи у озбиљном проблему који нећемо моћи тек тако да савладамо, а то ће бити општа несташица хране на планети.

Izvor: sputnik

Oznake: zdravlje, med, pčele