Прочитај ми чланакПолитиколог и сарадник Центра савремене политике Александар Ивковић, коментаришући како излазност може да утиче на крајњи изборни резултат, каже да смо видели на примеру недавних локалних избора да где год је порасла излазност, то је довело до бољег резултата опозиционих листа, али није довело до њихове победе, јер је у тим општинама почетна предност власти била толико висока да није могла да се досегне кроз повећану излазност.
Међутим, додаје да на републичком нивоу почетна предност власти није толико висока, као што је било у тим општинама, тако да ту постоје шансе за другачији резултат. Истиче да би „опасна“ излазност за владајућу странку била виша од 65 одсто, као и да је неопходно да се створи референдумска атмосфера, као на пример у Црној Гори.
„Мислим да би свакако излазност требало да буде око 4,2 или 4,3 милиона гласача. На претходним изборима је била 3,8 милиона. Ако је 2023. била 59 одсто, ја мислим да би на следећим изборима морала да буде виша од 65 одсто, што није незамисливо. У Мађарској, која је најскорији пример, излазност је скочила за више од 10 одсто у односу на претходне изборе 2022. У Пољској, када је 2023. смењена власт странке Право и правда, била је рекордна излазност икада у тој земљи после пада комунизма. У Црној Гори је 2020. излазност била 77 одсто, само што они имају уређенији бирачки списак, те је код њих та излазност ближа стварности него што је код нас“, оцењује Ивковић за Н1.
Појашњава да када би код нас изашло 65 одсто бирача, то би у ствари било далеко више од 70 одсто људи који реално живе у Србији, јер ми у бирачком списку имамо пуно људи који су овде пријављени, а нису ту, и онда то вештачки спушта излазност.
„Видели смо у Неготину, Зајечару, Књажевцу, да је ту излазност била много нижа него у другим деловима Србије. То није зато што су људи тамо мање заинтересовани да учествују на изборима, већ зато што има пуно људи који су пријављени, на пример, у Неготину, али нису у Неготину, и онда то спушта излазност“, наводи.
На питање како онда можемо да се уздамо у излазност када нам је бирачки списак „климав“, он каже да ако би изашло око две трећине од уписаних бирача, то би онда била излазност опасна по владајућу странку.
Истиче да је повећана излазност последица референдумске атмосфере која се створи.
„Ако постоји порука да су ово судбоносни избори на којима постоји шанса да се нешто промени први пут после дугог периода, порашће излазност. Мислим да таква атмосфера већ постоји у Србији од пада надстрешнице и настанка студентског покрета“, указује.
Додаје да смо то могли да видимо и на изборима за нека стручна удружења, попут Лекарске или Адвокатске коморе, где је била видна много већа заинтересованост људи него раније да учествују у било каквој врсти политичких процеса.
„Имамо много већи број изборних посматрача и контролора на страни опозиције него раније, тако да су то све неки индикатори који показују да је заинтересованост за политичке процесе порасла и да је мотивисаност за учешће у политичким процесима порасла. И то је та референдумска атмосфера, само је потребно не прокоцкати“, поручује.
„Могуће је да буде и више листа, а да остане референдумска атмосфера“
Каже и да људи у Србији референдумску атмосферу повезују са само једном листом на страни опозиционог фронта. Међутим, наводи, што се могло видети у случају Црне Горе и Пољске, да то не мора да буде случај.
„Могуће је да буде и више листа, а да остане референдумска атмосфера. Само је потребно да се те листе међусобно не нападају и да ниједна од њих не проспе гласове испод цензуса“, појашњава.
На питање колико би излазност могла да буде смањена ако избори буду током лета, као што се спекулише на основу изјава председника Србије Александра Вучића и распитивања владајуће странке код туристичких агенција колико ће људи у јуну отпутовати на одмор, Ивковић оцењује да не иду људи истовремено на доморе, него је то од почетка јуна до краја септембра.
„Било ког појединачног дана могло би да буде одсутно толико људи из Србије да смањи излазност за више од један-два процента. Ако и то може да утиче на крајњи резултат, то значи да је резултат доста тесан, да власт процењује да им требају сви могући фактори да се поклопе да би могли поново да освоје већину у парламенту. То је доста незгодна ситуација за њих“, наводи.
Додаје да ипак не можемо са сигурношћу да проценимо када ће бити избори.
Измене изборних закона и ОДИХР препоруке
Јуче је Одбор за правосуђе Скупштине Србије расправљао о предлозима тзв. Петрашиновићевих закона, који се односе на измене изборних аката.
Имајући у виду да их сви пореде са Мрдићевим законима, Ивковић сматра да су они супротни по циљу, јер су се Мрдићеви закони очигледно конфронтирали са ЕУ и очекивањима међународне заједнице у вези са тим шта треба да буде независност правосуђа, док Петрашиновићеви служе да покажу да власт жели да побољша изборне услове и да испуни ОДИХР препоруке.
Међутим, мисли да то баш није тако.
Додаје да је у ове измене закона ушло пет од 25 препорука ОДИХР, те оцењује да је то узето „по неком принципу шведског стола, односно власт је узела оно што њима одговара да испуне од тих препорука, а остале ћемо заборавити и гурнути у страну“.
„А онда ћемо рећи – ‘ето, ми смо применили препоруке ОДИХР и побољшани су изборни услови и ово су демократски избори који ће се одржати следећи пут, кадгод били’“, наводи.
Међу препорукама ОДИХР је да треба омогућити бирачима да потписом подрже више изборних листа, а не само једну, зато што је то, појашњава, стандард у демократским друштвима који би требало да омогући и плурализам.
„Дакле, ОДИХР поставља своје препоруке, по критеријумима како би то требало у неком уређеном демократском друштву да изгледа и какав би ефекат ту требало да произведе. Па онда, ако се избори одржавају, на пример, у Шведској и ако су ту потребни потписи за изборне листе, онда ће омогућавање грађанима да потпишу подршку за више изборних листа допринети да неке листе могу да се кандидују и да то доприноси плурализму изборног процеса, да сви буду представљени. Дакле, то су неки циљеви за уређена демократска друштва. А то што то може да производи потпуно извитоперени ефекат у Србији, то је због тога што се закони вероватно неће примењивати у доброј вери“, сматра и додаје да је то и ОДИХР препознао као ризик јер је нагласио да изборне законе треба примењивати у доброј вери.
Али, указује, ако дође до злоупотреба, ОДИХР само може да их констатује у свом извештају, али не може да их санкционише.
Међу прихваћеним препорукама ОДИХР је и да контролори морају да имају сертификат, тј. да прођу кроз обуку у Републичкој изборној комисији. Међутим, према нацрту закона, ова препорука ће се примењивати од 1. јануара 2028, тако да се вероватно парламентарне и председничке изборе.
Наводи и да у демократском друштву доприноси квалитету изборног процеса, али код нас имамо сумњу да може да се манипулише тим сертификатима, да се из неког разлога не доделе опозиционим контролорима, онда они више неће моћи да учествују у изборном процесу.
Препорука је и да групе грађана могу да добију статус националне мањине, што у својој изопаченој форми, оцењује, може да олакша власти да кандидује лажне листе националних мањина, за које важи природни праг, и онда, ако оне освоје неки мандат у скупштини, са тим мандатима може да се манипулише.
Додаје да преостале две усвојене препоруке, а тичу се Уставног суда и да нема аутоматског одбијања изборне листе, не могу толико да се злоупотребе.
„Састав Уставног суда не обећава да ће он пресуђивати у корист објективних принципа, него ће пресуђивати у корист власти, то је једна ствар. Али одређивање рока Уставног суда значи да Уставни суд има 20 дана, и не може више у фиоку да стави предмет избора и да две године тај предмет стоји у фиоци, него ће морати да донесе одлуку. Сад, каква ће та одлука бити, можемо да претпоставимо према досадашњем раду Уставног суда, али сама по себи та мера рока не може превише да се злоупотреби“, чини му се.
Закључује да ће власт ове реформе „користити да пред међународном заједницом представи да је демократизовала изборни процес и да је применила неке ОДИХР-ове препоруке, иако то нису све ОДИХР-ове препоруке. А на унутрашњем плану то ће олакшати неке манипулације које смо до сада ипак већ и виђали, тако да то неће бити нешто сасвим ново, само ће бити вероватно још лакше властима да кандидују фантомске листе. Па заправо, већа је штета од користи по демократичност, ја бих то тако рекао. Али ето, нажалост, то се дешава када се ОДИХР-ове препоруке не примењују у доброј вери“.
На питање која је кључна препорука ОДИХР, истиче да је то ревизија бирачког списка.
Подсећа да ми имамо формирану комисију за бирачки списак, али треба још доста корака да прође да би се ревизија извршила.
„Сама комисија нема извршна овлашћења, не може сама да мења бирачки списак, него би то морали да раде Министарство за локалну управу и други државни органи који су надлежни за вођење бирачког списка. Дотле још нисмо стигли, тако да та препорука ОДИХР такође није испуњена. Постоје и препоруке ОДИХР које се односе на спречавање злоупотребе јавне функције и јавних ресурса у кампањи, да се не врше притисци на бираче“, указује Ивковић.
Оцењује и да су се променила виђења Брисела Србије и да ово парцијално примењивање ОДИХР мера неће изазвати претерану одобровољеност Европске комисије.
„А да ли ће довести до неких санкција о којима се прича ових дана, односно да ли ће бити донета одлука о суспендовању средстава, то је тренутно тешко проценити“, закључује Ивковић.
