Прочитај ми чланак
Званичан стратешки циљ Србије највероватније ће бити да преговоре са Европском унијом заврши 2018. године, а да у ЕУ уђе 2020, сазнаје се из више извора у српској влади.
Формална и коначна одлука о томе још није донета, али се тренутно воде интензивне консултације између водећих чланова Владе и државног тима за прегворе са ЕУ. Извори Данаса објашњавају да ће општи стратешки циљеви Србије, с наведеним циљаним роковима, бити саопштени на првој међувладиној конференцији Србије и ЕУ 20. децембра или у другој половини јануара, која ће означити званичан почетак преговора о приступању.
Хрватска је у свом “Општем стајалишту”, на првој међувладиној конференцији са ЕУ одржаној октобра 2005, навела да види 2009. као годину завршетка преговора.
Ипак, Хрватска је преговоре завршила 2011, а у ЕУ ушла 2013. године.
Тај документ пишу Координационо тело за преговоре и преговарачки тим, а усвојиће га Влада, и колоквијално се назива „почетни ставови“, које ће на међувладиној конференцији прочитати шеф државне делегације Србије.
Данасови извори из Владе објашњавају да ће тај документ бити општег карактера и биће истакнути кључни генерални приоритети државе, док ће за свако преговарачко поглавље приоритети бити дефинисани у преговарачким позицијама Србије.
Такозвани циљани датум завршетка преговора 2018. године значи унутрашњу спремност државе за улазак у ЕУ, односно затварање последњег преговарачког поглавља. То у случају Србије значи да наш државни врх очекује да преговори трају четири године, односно пет рачунајући “скрининге” који су у току. Пратећи искуство Хрватске, од завршетка преговора до уласка земље у ЕУ прошле су две године. Тако да би, према том искуству, Србија 2020. постала чланица европске породице држава.
Да Влада Србије такву ситуацију прижељукује, потврђују и изјаве њених високих званичника. Бранко Ружић, министар без портфеља задужен за европске интеграције, за Данас каже да је „циљ да будемо до 2020. чланица ЕУ сасвим реалистичан, а између осталог је уско везан за наше стратешко опредељење да се уклопимо у стратегију Европа 2020, као и у наредну финансијску перспективу ЕУ“.
“Основе за вођење преговора Влада Србије усвојила је у септембру, када је формирана преговарачка структура. У децембру почињемо с припремом НПАА, односно законодавног плана усклађивања с правним тековинама ЕУ за период 2013 – 2018. године. Овим документом ћемо тежити да објединимо планове финансијског и административног ефекта приступања”, наводи Ружић за Данас.
Према његовим речима, Србија нема намеру да пише “ко зна коју по реду стратегију о ЕУ”, али ће дефинисати кључне смернице за преговоре, које ће установити преговарачки тим према постојећим стратешким циљевима.
Шефица преговарачког тима Тања Мишћевић такође је недавно изјавила да је реално да технички део преговора са ЕУ буде завршен за четири године, а да Србија буде спремна за чланство у тој организацију 2020. године.
Банкама ЕУ прети криза ликвидности
Експерти међународне мреже консалтинг компанија PricewaterhouseCoopers (PwC предвиђају нову кризу. Овог пута, по мишљењу аналитичара, у банкама ЕУ очекује се акутни недостатак ликвидности. То може да се деси већ наредне године. Прогноза је дата у контексту пооштравања норми за капитал финансијских организација. Реч је о споразуму Базел-3 који предвиђа смањење ризика у глобалном банкарском систему.
Базел-3 се појавио после финансијске кризе 2008. године. Две године касније одобриле су га земље Велике двадесеторице. Увођење нових стандарда је почело ове године. Банке сада треба да играју по новим правилима: ако има ризика, онда само оправданог, пред кризом треба бити под пуном опремом, ако се даје извештај регулатору, онда он треба да буде транспарентан и отворен.
Коментарише директор Департмана за трговинске операције инвестиционе компаније Максвел Капитал Михаил Молодов:
Раније је минимална висина сопственог капитала била допуштена у границама од 2%, сада када важи Базел-3, уз различите стандарде, он треба да буде увећан до 7%. Зато ће банке морати негде да траже ову ликвидност. По мени неке банке ће морати да спроводе додатну емисију за привлачење ликвидности. И такође ће морати да смањују разне премије и исплате дивиденди.
Према мишљењу експерата PricewaterhouseCoopers (PwC управо увећање минималне висине капитала сада је постало за банке главна брига. Добро је ако финансијској организацији пође за руком да направи неопходну резерву. Тада никаквих проблема нема. Ако не пође за руком да се сигурносни појас напумпа новцем, може да се појави криза ликвидности. Прво код једне, затим код друге банке, и надаље као снежна грудва. Нешто слично већ је било пре 5 година, подсећа начелник аналитичке управе Банке БКФ Максим Осадчи:
Криза ликвидности је непријатна и лоша ствар. 2008. године после краха америчке инвестиционе банке Лехман Бротхерс у САД видели смо последице… Криза ликвидности прераста у кредитну кризу, а банкарска криза и даље може да генерише економску кризу.
Према истраживањима аналитичара, десет највећих европских банака имаће потребу за око 100 милијарди евра, како би се уклопиле у нове норме Базела-3. Недостатак новца се већ осећа. Према скромним прорачунима финансијских организација ЕУ дефицит готовине сада се процењује на 200 милијарди евра. Прогноза експерата је ПрицеwатерхоусеЦооперс је још страшнија: 2014. године новчана пукотина у банкарском систему може да се увећа до 300 милијарди евра.
(Данас, Глас Русије)
