Прочитај ми чланак
Избори у Србији могли би да се непланирано „распламсају“ зато што постоји реална могућност да лидер радикала Војислав Шешељ ускоро буде пуштен на слободу. Заменик председника Хашког трибунала, Кармел Ађус, у петак је формирао петочлано Жалбено веће које би требало да одлучи по Шешељевом захтеву за обуставу поступка и хитно пуштање на слободу.
По истом принципу, петочлано жалбено веће је прошле године у рекордном року, уочи изрицања првостепене пресуде, усвојило Шешељев захтев за изузеће судије Фредерика Хархофа.
Ко су судије?
Захтев лидера српских радикала и противаргументе оптужбе ће, по одлуци заменика председника Хашког трибунала Кармела Ађуса, размотрити Жалбено веће у саставу: Кристоф Флуге, Вилијам Хусеин Секуле, Арлете Рамаросон, Калида Рашид Кан и Кофи Афанде.
Члан правног тима одбране лидера радикала, који ће на овим изборима покушати да се врате у Скупштину Србије, Дејан Мировић каже да не треба повезивати изборе и Шешељев повратак, али да нема дилеме да је за његово ослобађање сасвим довољна чињеница што ће се за десетак дана навршити пуних 12 година колико је затворен у Хагу.
– Сама та чињеница је довољан преседан да неко буде ослобођен. Да којим случајем Трибунал поштује сопствену судску праксу, такође не бих имао никаквих дилема да ли ћемо ускоро видети Воју у Београду. Овако, врло је тешко прогнозирати исход Жалбеног већа, пошто свака одлука овог суда углавном има политичку позадину – обазрив је Мировић.
С друге стране, саговорници „Вести“, адвокати који су у Хашком трибуналу учествовали у више процеса против Срба, тврде да заиста постоји довољно аргумената да се Шешељ убрзо нађе у Србији. Томислав Вишњић каже да је најозбиљнији аргумент то што су прошли сви разумни рокови за правично и фер суђење.
Основ за жалбу
Жалбено веће одлучује о жалби Шешеља и то после одлуке да се уместо Хархова именује други судија (Сенегалац Нијанг), који би после упознавања са предметом требало да се укључи у изрицање првостепене пресуде.
Шешељ се на ту одлуку жалио тражећи обуставу поступка и хитно пуштање на слободу или, алтернативно, да процес са новим судијом крене испочетка.
У свом захтеву он је навео да је предуго у притвору и да је процес против њега често био „беспотребно одлаган“.
Тужилац је то оспорио тврдњом да суђење толико траје и зато што је Шешељ одбијао да комуницира на босанском или хрватском језику или што је – штрајковао глађу!
– Међутим, велико је питање да ли Хашки трибунал то жели да призна или не, јер су без сумње упали у ћорсокак из кога не знају како да изађу. Уосталом, у процесу против Шешеља учињен је и читав низ веома озбиљних правних погрешака, што даје правну основу и снагу да се усвоји његов захтев – истиче Вишњић.
Боривоје Боровић сматра да је потпуно нереално очекивати да се Шешељу обустави процес, али да је веома извесно да га привремено пусте на слободу.
– Такву одлуку чак и не мора да донесе комплетно Жалбено веће, али је проблем што не постоји рок у коме би они требало да се изјасне. Остаје питање да ли ће се руководити правним или политичким разлозима и на који начин ће желети да оправдају толико задржавање у притвору.
За Љубишу Живадиновића то је најмање споран детаљ, јер ће Хашки трибунал учинити све да Шешељ на крају ипак буде осуђен како би се оправдало скоро 12 година проведених у затвору.
– На првој години правног факултета се учи да нема кривице у јавним иступима или политичким манифестима који немају конкретне последице. Уколико би Шешељ био крив за своје говоре, онда би то значило да ћемо убудуће на оптуженичким клупама гледати председнике држава, а пре свега САД или Велике Британије – наглашава
Живадиновић. Он додаје да ослобађању Шешеља иде у прилог и чињеница да ће неко те хашке судије и тужиоце за пет или десет година питати како су могли да дозволе да им неко толике године лежи у затвору без икакве пресуде.
Тома Фила не искључује могућност и да би Жалбено веће могло да опере руке тако што би Шешеља пустило на слободу из „здравствених разлога“.
– Формално правно, здравствени статус оптуженог у оваквим одлукама не игра никакву улогу, али не би ме изненадило да Шешеља пусте на лечење у Србију како би видели шта ће уопште бити са њим. Али, имајте на уму да је у овом суду апсолутно све могуће, па чак и да се донесу две потпуно супротне пресуде, попут оне генералима Момчилу Перишићу и Владимиру Лазаревићу – каже Фила. Он искључује могућност да би евентуално одбијање Шешељевог захтева имало икакве везе са ванредним изборима у Србији.
– Па Шешељ се све ове године бавио политиком. При том, након потписивања бриселског споразума он више не може да представља никакву сметњу или опасност – закључује Фила.
(Вести Онлајн)
