Pročitaj mi članakŽivot srpskih političara, golim okom vidljivo je na visokoj nozi, ali kad na red dođe prijava imovine Agenciji za borbu protiv korupcije, mnogi od njih se upišu kao beskućnici ili puka sirotinja. Neki se služe lažima, drugi ignorišu zahteve za predaju imovinske karte, a ima i onih koji posegnu za starim trikom prebacivanja imetka na familiju.
Број оних који пријављују имовину и приходе расте, али скаче и број пријава против функционера, па је због непријављивања или давања лажних података, њих 15, зарадило кривичне пријаве, што није много узевши у обзир да имамо 40.000 функционера.
Проблеме би, према речима члана Одбора Агенције Зорана Стојиљковића, могао да реши нови закон који предлажу већ три године.
– Обавезу пријаве имовине треба проширити на родитеље и децу функционера, независно да ли су у истом породичном домаћинству или не – објашњава Стојиљковић за „Вести“.
Породичне тајне
Посланик Јединствене Србије Петар Петровић, који је председник Одбора за правосуђе, јесте за борбу против корупције, али у обавези да се пријављује имовина пунолетних чланова породице види велики проблем.
– Шта ако родитељ није у добрим односима са сином или са ћерком? Је л’ да га натера да му каже колико пара има на банковном рачуну или колико има вредну слику у кући, а он неће то да му каже, а функционер ће на тај начин учинити кривично дело – питао је Петровић.
Проширење контроле фамилије функционера олакшаће, сматра Златко Минић из Транспарентности Србије, посао Агенцији, али и указује да би довитљивост политичара могла да оде и даље.
– То значи да би Агенција морала да има механизме да прати шта тај политичар ради и да ли га има у сумњивим корупцијским пословима – појашњава Минић у изјави за „Вести“.
Као врло важан сегмент истиче пријаву висине уштеђевине коју политичари наведу у имовинској карти.
– Свако може да упише значајно већу готовину од оне коју заиста има јер, рецимо, рачуна да ће на сумњив начин доћи до много новца током мандата. То значи да би новац функционера морао да буде у банци и да пријави извод, како би се тачно знало колико је богат ушао у власт, а не да му се верује на реч колико има готовине на почетку мандата – каже Минић.
Радикали су тражили „чешљање“ имовинске карте политичара. Вјерица Радета је навела пример гувернерке НБС Јоргованке Табаковић коју су медији прозвали за скупу мараму јер се зна да прима пола милиона динара месечно.
– Зорана Михајловић нема ту плату, а носи као Драгица Николић неке торбице од неколико хиљада евра- казала је Радета, а из Агенције су одговорили да врше ванредну контролу функционера чије имовинско стање не прати њихов стил живота.
