Прочитај ми чланакДок су се током НАТО бомбардовања други борили за државу, а неки чак и гинули, он се као одборник Скупштине Београда (на буџету код Слобе) скривао у Црној Гори, а у Србију се вратио тек кад је опасност прошла.
Горан Весић, менаџер Београда и најомраженији досовац, осуђен је 1999. на две године затвора зато што се није одазвао на војни позив.
Док је народ гинуо од НАТО бомби и борио се за државу, Весић се скривао код Мила у Црној Гори. У Србију се вратио тек када је опасност прошла, али затворску казну никад није одслужио!
Суђење у одсуству
О суђењу Горану Весићу, које је одржано у његовом одсуству, својевремено је у свом извештају писао Хелсиншки одбор за људска права.
– Команда Војног одсека Краљево поднела је 17. априла 1999. поступак против Горана Весића за кривично дело неодазивања војном позиву. Позив није уредно уручен. Једини доказ за гоњење је копија позива и копија поруке уручиоца да је позив остављен испод врата. Војни тужилац подиже оптужницу против Весића, војни суд одређује притвор за оптужено лице и доноси решење о томе. Све се ово дешава у току трајања интервенције НАТО у Југославији. Главни претрес одржан је 15. јуна 1999. у Ужицу пред већем од три судије – писао је Хелсиншки одбор, а потом констатовао да је одмах донета и пресуда:
– Војни суд округа Ужице доноси одмах и пресуду, којом се Весић Горан проглашава кривим зато што као војни обвезник без оправданог разлога није у одређено време дошао у своју јединицу, иако му је био саопштен ратни распоред и мада је био позван појединачним мобилизацијским позивом, чиме је извршио кривично дело из члана 214, ст. 1, у вези с чл. 223, ст. 1 КЗ СРЈ. Због учињеног дела, суд га осуђује на две године затвора, које би морао издржати након правоснажности пресуде. Оптужени је такође обавезан да плати судске трошкове у вредности од 1.000 динара. Весић још није у затвору, јер није „доступан надлежном органу“.
Весић: Ја сам син (Титовог) официра
Да Србијом владају Титовци и њихови потомци, свима је познато. Провинцијалац Весић, који је који је 1999. био одборник ДС у Скупштини Београда и примао плату уживајући код Мила док су бомбе падале на Београђане, послао је тим поводом и писмо медијима у коме наводи да је „патриота и син официра ЈНА, као и да је војни рок одслужио 1988/89, и то у Сомбору, Загребу и Земуну, и на то је поносан“.
„Током бомбардовања 1999. морао сам да се склоним у Црну Гору после озбиљних упозорења да нисам безбедан“, признао је Весић да је избегао позив за мобилизацију.
За разлику од Весића, његовом пајтосу Вучићу војни позив није ни стигао. Њему је држава Србија као министру информисања док су бомбе падале на народ, поклонила велики стан уз редовну министарску плату и привилегије.
Ратни ветеран: Весић је ЛАЖОВ и ДЕЗЕРТЕР!
Миле Милошевић, председник удружења Српски ратни ветерани је 2017. године изјавио за Курир да је било где у свету незамисливо да један дезертер, који није бранио државу кад је требало и притом је и осуђен на две године затвора, догура до врха власти у истој тој држави:
– Поред тога што је дезертер, он је и лажов, јер је пре избора рекао да се борцима неће смањити попуст на Инфостан и да ће се подићи споменик палим борцима са територије Београда. Међутим, као градски менаџер је дозволио умањење попуста на комуналије, а уместо поменутог споменика подигао је фонтану.
Док Београђани чаме у склоништима, одборник града пландује у ЦГ
Иван Нинић из Центра за владавину права каже да се јавност и данас сећа да је Весић те 1999. био у пуној снази и да је „могао волу реп да ишчупа“:
– Нарочито је скандал да је баш у то време био одборник у Скупштини града Београда. То значи да док Београђани чаме у склоништу, њихов одборник пландује у Црној Гори. Нормално би било очекивати да брани свој град и да буде на располагању суграђанима и комшијама.
ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ:
– Команда Војног одсека Краљево поднела је 17. априла 1999. поступак против Горана Весића за кривично дело неодазивања војном позиву
– Војни тужилац подиже оптужницу против Весића, војни суд одређује притвор за оптужено лице и доноси решење о томе
– Главни претрес одржан је 15. јуна 1999. у Ужицу пред већем од три судије
– Због учињеног дела, суд га осуђује на две године затвора, које би морао издржати након правоснажности пресуде.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 5, 2022
