Прочитај ми чланакМинистар одбране Небојша Стефановић, дефакто уклоњен из врха Српске напредне странке због "објективне одговорности" у афери прислушкивања председника Србије, остављен је на позицији секретара Савета за националну безбедност и шефа Бироа за координацију рада служби безбедности.
Овај парадокс, сагласни су саговорници Данаса, још један је показатељ да политичка моћ у Србији извире искључиво из владајуће партије и најужег круга председника Александра Вучића, а не из државних функција и закона који одређују њихове надлежности.
„Стефановићу је пресудила партија“, недвосмислен је Предраг Петровић, програмски директор Београдског центра за безбедносну политику.
– На одлуку СНС-а да суштински одстрани Стефановића из врха партије нису утицали објективни резултати његовог рада, већ је то био исход унутарпартијског сукоба између њега и Вучића. Стефановић је очигледно имао одређене карте, вероватно у виду некаквог компромитујућег материјала, које му нису биле довољне да га задрже на позицији у партији, али којима је купио одступницу у виду задржавања државних функција – истиче Петровић.
А део тог „златног падобрана“ представља и функција секретара Савета за националну безбедност. На ту функцију Стефановића је новембра 2017. године именовао управо Вучић, након што је изабран за председника Републике. Та функција је све само не протоколарна.
Наиме, Закон о основама уређења служби безбедности предвиђа да секретар Савета по аутоматизму постаје и шеф Бироа за координацију служби безбедности који оперативно усклађује рад три службе безбедности. Притом, исти закон дозвољава председнику Србије да дискреционо поставља и уклања секретара Савета. То што је Вучић дозволио Стефановићу да остане шеф Бироа, према речима Предрага Петровића, не значи истовремено да ће Стефановић имати одрешене руке на тој позицији.
– Моћ у безбедносном сектору првенствено зависи од лојалности људи по дубини. А ако погледамо састав Бироа за координацију служби, видећемо да њега чини и Братислав Гашић, начелник БИА, изузетно лојалан Вучићу, као и Ђуро Јованић, начелник ВБА који је био Вучићев ађутант из периода када је обављао функцију министра одбране. Дакле, Стефановић ће остати шеф Бироа, али њему ће у значајној мери бити везане руке – истиче Петровић.
Оно што чињеницу да је Стефановић и даље шеф Бироа за координацију служби безбедности чини необичном је изговор под којим је он дефакто смењен са места шефа београдског одбора СНС-а. Наиме, Стефановић је преко медија, али и кроз незваничне изјаве бројних партијских функционера, проглашен одговорним за прислушкивање председника Вучића. Стефановићу је сам Вучић замерио на „објективној одговорности“ из периода док је обављао функцију министра унутрашњих послова. Стефановић је, подсетимо, прошлог викенда сам поднео оставку на високу страначку функцију, али тек након што су му локални одбори странке јавно ускратили подршку.
Адвокат и некадашњи заменик омбудсмана Милош Јанковић истиче да је останак Стефановића на државним функцијама још један доказ важности партије у домаћем политичком систему.
– Партија има већу тежину него држава и све битне одлуке се доносе ван државних органа. Овлашћења било ког државног органа су дефинисана прописима, али стварна овлашћења се одређују у центрима моћи који се налазе у странкама – наводи Јанковић, додајући да је питање колико дуго ће се Стефановић задржати на позицији секретара Савета за националну безбедност.
То што је Стефановић платио политичку цену за аферу прислушкивање, међутим, не мора да значи да ће да плати и кривичну. Наиме, овај случај је у надлежности Тужилаштва за организовани криминал који је крајем прошле године покренуо предистражни поступак који има за циљ да утврди да ли је и ко неовлашћено надгледао комуникацију председника Србије. За скоро шест месеци колико тужилаштво испитује случај прислушкивања Стефановић није ни саслушан. Тужилаштво јесте недавно испитало Стефановића, али у склопу истраге против Горана Папића која нема додирних тачака са прислушкивањем председника.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 1, 2021
