Прочитај ми чланакВлада Србије усвојила је Предлог закона о референдуму, а главна измена јесте да за референдум убудуће неће постојати никакав цензус, те је могуће да у случају слабог одзива превагне воља неколицине која ће на референдум изаћи.
Сада ће за пуноважан референдум бити довољно само да 50 плус један изашлих на тај референдум донесу исту одлуку, док је раније неопходна била и излазност, односно да на референдум изађе 50 плус укупног броја гласача у Србији.
Наиме, како би један референдум био пуноважан по Закону из 1994. минимални излазни цензус морао је прећи 50 одсто од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак што значи спремност да три и по милиона људи изађе на гласање. Новим законом на референдум може да изађе само 10 људи и уколико 6 гласа, референдум ће испунити услове и бити у складу са законом.
Представници невладиног сектора незадовољни су што је закон предложен на брзину, без одговарајуће јавне расправе, а ово укидање цензуса може подлећи и бројним злоупотребама.
Овај закон регулише и одржавање локалних референдума, а један такав могао би на пример да буде одржан о експлатацији литијума у лозничком крају. Непостојање никаквог цензуса отвара могућност да у случају слабог одзива, неколицина оних који изађу донесу судбоносну одлуку за све грађане, наводи Бојана Селаковић из Грађанских иницијатива.
– Ту сада имамо једну новину. На локалним референдумима ће моћи да учествују и грађани који не живе у тој локалној средини, али су власници непокретности. Цео тај сегмент није најјасније разрађен. Опет имамо бојазан да ће ту бити могуће злоупотребе. Како се води списак? Како се људи обавештавају? То није јасно – казала је Селаковић за Н1.
Бивши председник Демократске странке и професор на Правном факултету у Новом Саду Бојан Пајтић каже да једноумна Скупштина без опозиције није ни имала легитимитет да покрене уставне промене. Пајтић предвиђа да ће политички разлози одгодити референдум због ког се закон мења.
– Режиму је у интересу да своје бираче изведе на изборе у априлу. Да би то учинили, било би пожељно за њих да их неизнуравају у јануару или фебруару да излазе на референдум и да их не форсирају, јер дође до замора од гласања и изласка на гласање. Тако да нисам баш сигуран да ће ући у један такав процес пре избора – сматра Пајтић.
Грађанска удружења буне се и због законом предвиђене накнаде од 40 динара за оверу потписа приликом подношења народне иницијативе за усвајање или измену неког закона. Како је реч и даље о 30.000 неопходних потписа, потребно је укупно око 11.000 евра за овере нотара. У таквим околностима акт попут Тијаниног закона који је усвојен на предлог народне иницијативе, тешко би могао да дође пред Скупштину.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2021
