Pročitaj mi članakPriznajem da se nisam nimalo iznenadio izborom Ane Brnabić za premijera Srbije. Politički posmatrano, ona je bila jedini logičan izbor za jednog autokratskog predsednika, kakav je Vučić.
Не слажете се?
Вучић је поставио нестраначку личност за премијера и тим чином пацификовао све „напредне“ напредњаке који су себе већ видели на месту премијера. Истовремено, задовољио је и социјалисте јер им је омогућио да задрже и умноже лукративне позиције, од директора јавних предузећа, преко разноразних секретаријата до позиције министара, а истовремено је елиминисао њиховог лидера са позиције премијера, кога би свакако теже контролисао.
Дакле, политички гледано, Ана Брнабић је била логичан Вучићев избор. То што њу нико није бирао на изборима, то је у Србији очигледно мање важно. Када смо говорили да ће нови премијер бити само пуки извршилац наређења председника Вучића, очигледно је да смо били у праву.
Друго, њен избор није нимало случајан. Избор ученика западних школа која је испекла занат у УСАИД-у, Еаст WестБридге-у и НВО сектору представља даље продубљивање неоколонијалног положаја Србије и додатно учвршћивање политике „ЕУ нема алтернативу“.
Док је Вучић макар привидно балансирао између Истока и Запада, нови премијер, као оличење неолиберализма неће имати тај проблем. Представу за масе ће наставити сам Вучић, док ће Брнабићка свакако гледати да убрза пут Србије у брод који тоне. Сходно томе, очајна економска политика коју је водио бивши премијер, а садашњи председник ће се наставити, вероватно још израженије.
Уз одузимање пољопривредног земљишта која нам следи од септембра ове године, довођење страних компанија под (за њих) фантастичним условима и одсуство било какве стратегије домаћег економског развоја остаје нам да се надамо да ће се стране газде колико толико смиловати на раднике у Србији. По оној народној, ко има наду, има све. Двери такву наду и такве илузије не гаје.
Наша визија Србије је „Србија по мери свих наших породица“. Са избором Ане Брнабић шаље се кристално јасна порука породицама у Србији да не могу да очекују да ће њихов положај бити унапређен на било који начин.
Како ће најодговорнија особа у држави схватити да мора да позитивно дискриминише вишедетне породице, да обезбеди повољне кредите за стицање породичног дома, да породични дом буде заштићен од банкарских дерикожа, да је породица темељ друштва и основна економска јединица, да без про-породичне политике нема решења за демографску катастрофу, када се то коси са неолибералном идеологијом чији је она следбеник?
Наравно, и када је њен лични животни стил у потпуној супротности са концептом „држава – пријатељ породице“?
Одбијамо да будемо политички коректни када је судбина наших породица и наше отаџбине у питању. Србија је добила геј премијера и тако се неславно сврстала у шачицу других држава које су то себи дозволиле.
За нас у Дверима то значи да Србија не само да је „толерантна“, већ да предњачи у „толеранцији“ и поштовању „права сексуалних мањина“. Из тог разлога, Двери ће од сада одбијати сваки покушај ЛГБТ активиста да имплементирају „посебна“ права за припаднике те популације, борићемо се свим силама против измена и допуна закона које би та „права“ обезбедиле и озакониле, против одржавање параде „поноса“ (нема више потребе за указивањем на дискриминацију ЛГБТ особа, зар не?), против сексуализације наше деце у основним и средњим школама и наметања ЛГБТ идеологије, против тзв. родне идеологије и против одузимања фундаменталних људских права породицама у Србији. Свакога ко буде инсистирао на увођењу ове идеологије сматраћемо непријатељем породица у Србији и према њима ћемо се тако и односити.
