Прочитај ми чланак
Западни фактор не жели Србију као снажан балкански фактор и све ће учинити да Србија не ојача.
Нема државе која је настала из бивше СФРЈ а да данас не пролази кроз велику политичку кризу. Србија је, бар за сада, изузетак, јер код нас влада има стабилну парламентарну већину, а дестабилизација власти бар за сада се своди искључиво на медијско подривање владе. Парадоксално је да то подривање углавном долази од спољњег фактора, понешто и од овдашњих тајкуна којима су неки пословни интереси угрожени, док по питању опозиције Вучић може заиста мирно да спава, јер такву опозицију би пожелела свака власт.
Али наше непосредно окружење је велики проблем и просто је невероватно да Србија, поред оволике нестабилности око себе, успева да одржи задовољавајуће мирну ситуацију унутар својих граница. За то време, Хрватска не може да састави владу, Македонију чека изузетно врело политичко пролеће с обзиром на наступајуће изборе, на којима је улог и власти и опозиције изузетно висок, док је улог Албанаца подигнут до кључања. Босна и Херцеговина је у константном институционалном проблему, док Републику Српску додатно мучи стравична неслога унутар политичких елита, што може довести до велике нестабилности.
ОПИПАВАЊЕ СРПСКОГ ПУЛСА
Ту нестабилност, нема никакве дилеме, странци ће додатно подгревати, јер западном фактору не одговара постојање Републике Српске, те Додику неће бити лако у његовој кожи. У Црној Гори антинато снаге најављују грађански рат уколико не буде референдума о уласку земље у НАТО, док је на Косову и Метохији – које није држава нити ће бити – сузавац у парламенту саставни део скупштинског живота, а улични сукоби и хапшење појединих политичара свакодневица.
О АУТОРУ
Владимир Ђукановић је по занимању је дипломирани правник. На Правном факултету „Унион” брани докторску тезу „Правно регулисање интернет-игара на срећу”. Седам година је радио као правник у приватним спортским кладионицама „Моцарт” и „Меридијан”. 2013. године изабран је за председника Скупштине Државне лутрије. Члан је Главног одбора Српске напредне странке и следећих скупштинских одбора: Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, Одбор за одбрану и унутрашње послове и Одбор за културу и информисање.
Све ове кризе су свакако је продуковао спољни фактор. Бројни интереси великих сила, посебно западних, преламају се на Балкану, свако жели овај простор да има под својом шапом и у складу с тим кризе се дозирају.
За сада су оне на нивоу опипавања пулса и испитивања какве ће бити реакције, али то опипавање балканског пулса врло лако може постати запаљиво буре барута, које, у случају експлозије, може имати несагледиве последице.
Наравно, нас Србе највише занимају наш интерес и наши грађани, па, с тим у вези, велики фокус на балканска збивања морамо да имамо на Републику Српску, Црну Гору, као и на потенцијалне унутрашње политичке прилике и неприлике, посебно на Косову и Метохији.
Србији је у овом моменту најмање потребно да било где на Балкану дође до неког сукоба. Зато морамо жестоко да се боримо за мир, неретко и да прогутамо огромне кнедле како бисмо га сачували, а да притом ништа не изгубимо.
За сада нам је добро ишло, посебно ако се присетимо британске резолуције о Сребреници или помпезно најављиваног уласка Косова у Унеско. Мир нам је изнад свега потребан због економије, јер нико неће да улаже у државу која има шансу да се нађе у сукобу или политичкој кризи. Што је Србија економски јача, то је већи гарант за српски народ у осталим државама бивше СФРЈ у којима су Срби остали и чине значајан проценат.
Реално гледано, управо због бројности Срба, од свих држава насталих од бивше СФРЈ, само Србија има објективну снагу и потенцијал да на том простору остварује одређене интересе. Западном фактору је то више него јасно и зато ће све чинити да се то не догоди, односно све ће учинити да Србија не ојача.
Зато се могу очекивати политичке турбуленције у Србији, преко разних видова подривања самог Александра Вучића, на пример, изазивањем социјалног бунта, протестима измишљених синдиката, причама о цензури у медијима, измишљањем афера, али и дозираним отварањем жаришта у Рашкој области, Бујановцу и Прешеву, где би се могли инспирсати терористички напади, као и слични напади на Србе по Косову и Метохији.
Што Србија буде економски стабилнија, може се очекивати подизање напетости у изазвање нестабилности, попут ескалације сукоба у БиХ и испостављања захтева да Република Српска изгуби и оно мало надлежности које има. Уколико се геополитичка ситуација додатно закомпликује, посебно између Русије и Турске, може се очекивати и далеко озбиљније потпаљивање Балкана, што ће резултовати и далеко израженијим притисцима на Србију.
Све у свему, опасно опипавање балканског пулса, плашим се, води нас у веома неизвесну 2016. годину.
Извор: Нови Стандард
