Прочитај ми чланак
Александар Вучић ужива значајно поверење у ЕУ и то пре свега у Немачкој и Великој Британији и извесно је да ће даљи негативни развој догађаја у односу Руска федерација-Украјина, али ЕУ и САД-Русија, утицати и на динамику односа Србије и њене владе и Руске федерације. ЕУ и САД реално не могу да предузму „радикалну„ политику према Руској федерацији, али могу одржавати ниво „хладно ратовског синдорома“ који ће покушати да дипломатски, политички и економски спутава руске интересе на Балкану и квари односе балканских држава према Русији.
Србија ће са новом владом и највероватнијим премијером Александром Вучићем бити у искушењима реалних притисака, сугестија и уцена ЕУ и САД да „захладе“ односе како би Вућићева влада добила већу подршку од ЕУ и САД. Пројекција је да Србија под притиксом ЕУ и ЕК привремено „замрзне“ уговор о „Јужном току“ или да сачека одоговр ЕК и Брисела пре него што се крене у озбиљан посао. Могуће је да ЕУ затражи од Србије извесно дипломатско дистанцирање од Москве и да, ако се одлучи, Србија буде једна од држава која би поштовала процедуру ЕУ око притиска на Руску федерацију и усмерила своје инвестицијеу енергетици на друге државе ЕУ и Кине и арапских држава.
Руска дипломатија по речима председника Руске федерације Путина своје право на Криму штитиће по моделу Косова што може бити додатно оптерећење Србије у односима Београда и Приштине и преговора са ЕУ. Србија ће реално бити „уцењена“ од ЕУ око економских и других односа и веза са Руском федрацијом.
Ивица Дачић као „заштитник“ руских интерса у Србији?
Нова влада Србије под палицом Александра Вучића имаће иза себе као коалиционе партнере партије и политичаре блиске политици Берлина, Брисела и Вашингтона, што значи атлантистичку политику, која се сада налази пред великим искушењем и у сукобу са руском политиком према Украјини. Ако хипотетички СНС буде била на око 45-50 одсто бирачког тела и њу подрже у новој влади европске партије попут ЛДП-а, или колалиција око Нове дмеократске странке Бориса Тадића и других партија без СПС-а, могући су потези додатног притиска око редуковања односа Београда према Москви под утицајем Берлина, Брисела и Вашингтона.
Можда треба очекивати нови политички потез СПС-а и Ивице Дачића да добије важну позицију у новој влади и рационалну и стабилну политику Србије према Руској федерацији око“Јужног тока“ и јачања Русије у Србији по питању инфраструктуре у енергетици, железници и другим стратешким пројектима. Уколико СПС буде део владе треба очекивати ранотежу политике Србије између ЕУ и Руске федерације. Супротна опција која подразумева да СПС буде изван владе отвориће јачи притисак СПС-а на владу око односа Србије са Руском федерацијом уколико се од Србије тражи рационализација укупних односа.
Онда би СПС могао да буде преддводник проруске позиицје са ДСС против Вучићеве владе у случају „попуштања“ пред реалним притиском ЕУ и САД око веза с Руском федерацијом. Затезање односа Србије са Руском федерацијом под притиском ЕУ и САД довео би и до могућег неслагања владе Србије и Председника Србије Томислава Николића, који држи равнотежу односа „запад-исток“ и везе са Руском федерацијом и Кином.
Србија и односи према Москви и Кијеву?
Реално је да Вучићева влада крене са равнотежом државних интереса и веза Србије и са „Западом“, САД и ЕУ, и са „Истоком“, Руска федерација и Кина, али се може очекивати и притисак моћних држава ЕУ, пре свега Велике Британије и неких других држава као и САД, на вид погоршавања односа Србије и Руске федерације. Политика поларизације односа Србије између ЕУ и САД с једне стране и Руске федерације са друге стране довела би можда до унутрашњих потреса и нестабилности и већинске владе СНС-а. Влада СПС-а и СНС-а и неких мањих партија даје ширину политичког деловања и могуће неутрализације или ублажености притиска на Србију према Русији због конфликта у Украјини и око Крима.
Србија тешко да може да се одупре притиску ЕУ и САД, али још теже би било да прихвати услове и уцене који воде смањењу државних и националних интереса Србије према Руској федерацији. Поставља се и питање реакције српске владе и диплоаматије на прихватање нове политичке власти у Украјини која добија подршку САД и ЕУ, а за сада је одбачена од Руске федерације, какву ће политику Србија водити према Украјини и како ће се поставити у спору Кијева и Москве, пре свега око Крима, који је највише сличан проблему Косова. Руска државна политика подржава Србију око Косова. Шта ако нова влада заузме другачији став око руске политике и интервенције на Криму?
(Видовдан)
