Прочитај ми чланакСрбији прети највеће институционално гушење демократије још од периода комунистичке диктатуре.
На референдуме у Србији убудуће неће морати да учествује најмање 50 одсто плус један бирач, јер ће та одредба највероватније бити промењена укидањем прага излазности, новим Законом о референдуму и народној иницијативи. Јавна расправа о поменутом пропису почела је у недељу и трајаће до 22. новембра, а план режима је да спречи бојкот рефрендума о признавању независности Косова и Метохије.
Постојећи закон донет је 1994. године, минимално измењен 1998. а захтева излазност најмање 50% грађана како би одлука била легитимна и демократска.
Акценат током писања новог закона био је и у области излазности грађана. Оваквом одлуком би свака будућа власт могла веома лако да намеће своје одлуке, јер би њихова добро орагнизована и добро финансирана мањина могла лако да порази већину грађана који не желе да на референдуму потврде одређену одлуку.
Дакле уколико би нови предлог закона прошао, свака одлука на њему би била легитимна макар на њега изашло 5% грађана и ако се 95% одлучи на бојкот. Тим путем се могу далеко лакше мењати Устав, иако преко 50% грађана не жели његову промену, а могао би да наруши и целокупни правни поредак, јер је познато да ауторитарни лидери имају обичај да своју вољу намећу путем референдума и плебисцита.
„МАРШ НА ДРИНУ“ И УСТАВ
Априла 1998. Србија је грађане питала да ли прихватају учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији. Изашло је 73,05 одсто бирача, а против је заокружило 96,53 одсто. Референдум из 1992. године о избору „Марша на Дрину“ за химну и изглед заставе и грба није успео.
За промену Устава 2006. и дводневном гласању, праг од половине бирача је прескочен са скоро 5 посто више гласача него што је било потребно (изашло 54,91 одсто). Тада је први пут на биралишта изашао чак и патријарх Павле.
