Прочитај ми чланак

Вучићев ортак ког се сви стиде

0

Он није ни мудар ни храбар, нити је шмекер светског гласа. Не гази преко стотке, али може да трчи 20 метара. Мало подрижава власт, а мало глуми опозицију. Председника Србије га зове често, а он му се јави тек сваки хиљадити пут. Он је Миша Вацић.

Афера са прислушкивањем председника Србије Александра Вучића не јењава, нова имена испливавају свакога дана, а ко је и зашто снимао висе од 1.500 разговора у којима је један од саговорника Вучић, све је нејасније. Једино што је потпуно јасно, а недовољно гласно истакнуто, јесте: Вучића нису прислушкивали ни представници опозиције ни независни медији, на шта је, неросредно након конституисања актуелне Владе Србије, више пута алудирала премијерка Ана Брнабић. Све што до сада знамо, а знамо само онолико колико нам дозирају прорежимски таблоиди, указује на Вучићево најближе окружење. Као што рекосмо, испливавају нова имена, а ових дана испливало је једно старо, добро познато.

(Фото: Јутјуб)

Реч је о лидеру Српске деснице, Миши Вацићу, који свако мало искаче попут чупавца из кутије, а појављује се на местима и догађајима тако необичним да донекле подсећа на Фореста Гампа. И док је сироти Форест у вртлогу историјских догађаја напросто неупадљив и сасвим се случајно затиче у њима, Вацић је присутан врло намерно, али се његово присуство увек некако заташкава, крије или му се умањује значај. Није непознат тај феномен, много људи има тог једног познаника, пријатеља, мало чудног родака, ког се не би баш одрекао, али није баш ни за показивање. С таквима се оде на кафу негде где вас нико не зна, али нема га међу званицама на славе, свадбе и рођендане. Вацић је ове недеље „испливао“ захваљујући потпредседници Странке слободе и правде (ССП) Мариники Тепіћ, која је изашла у јавност са документима који показују да Вучић није био на мерама, али да је, изгледа, висе пута ћакулао телефоном са онима који на мерама јесу били. Један од њих је и јунак наше приче, Миша Вацић.

САМО ДА ТИ ЧУЈЕМ ГЛАС

У службеној белешци са саслушања служеника МУП-а (у својству грађанина) коју је Тепић доставила јавности, види се да је Вацић био на мерама тајног надзора комуникација у више наврата. Једном током 2017. (нејасно зашто), а потом у континуитету током 2018. и 2019. због сумње да је реч о особи умешаној у екстремизам. Саслушани службеник МУП-а био је задужен за надзор Вацићеве комуникације и у његовом исказу Миша Вацић делује као прилично тужна појава. Он је, наиме, судећи по тој белешци, упорно звао председника Србије Александра Вучића и његовог брата Андреја, слао стотине порука, звао, писао, писао, звао, а они би му се тек понекад јавили, проћаскали са њим и – изгледа – откачили га. О томе да ли су му одговарали на поруке, нема навода у службеној белешци.

Када је Тепић ово изнела у јавност, Вучић је отприлике тако нешто и потврдио, рекавши како га зову разни, па и Вацић, коме се јави на телефон једном од хиљаду пута колико га овај позове. Но, било би сасвим погрешно закључити како Вацић нема ама никакве везе са владајућим структурама. Ако неко некада буде писао историју медијске сцене у Србији у првим деценијама 21. века, било би згодно да убележи како је баш Вацић заслужан за то што гости у емисији Нови дан Телевизије Ни имају пред собом чашу воде док су пред камерама у програму уживо. У јануару 2017. године, Вацић је гостовао у овој емисији у својству саветника у Канцеларији Владе Србије за Косово и Метохију. Шеф канцеларије у то време био је Марко Ђурић, сада амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама. Повод је био то што је Вацић, у то време лидер покрета „1389“, на друштвеним мрежама објавио фотографју из Владе Србије и написао да ради у Канцеларији за КиМ, а онда је Марко Ђуриц рекао да је то измишљотина и клевета.

Ипак, у сада већ легендарном Ђурићевом возу осликаном иконама, који је кренуо ка Косову, а стигао отприлике до Борте, Вацић је делио визит карте са логом Канцеларије. Гостујуци на Н1 Вацић је потврдио да ради у Канцеларији, те да је, пошто његово место није предвиђено систематизацијом, ангажзован на основу Уговора о делу. На питање како је добио посао, позвао се на „десет година активизма око Косова“ (у јесен 2009. одлежао 30 дана у Падинској скели због нелегалног поседовања пиштоља, праћки фантомки) і препоруку „Срба са Косова“. Питање водитељке Миње Милетић ко га је позвао да дође да ради у Канцеларији за КиМ, изазвало је у најмању руку необичну реакцију човека кога је јавност до тада знала као „опасног лика“. Прво није разумео питање, а онда је равно 12 минута муцао, нервозно кашљао, тврдио да се против њега води „линч либералних медија и грађанског дела јавности“, позивао се на право на рад и на концу преклињао за чашу воде.

Успео је да каже тек то да је живот посветио Косову и Метохији и да не постоји школа која би га квалификовала за ту дужност. Данас несумњиво знамо да је Миша Вацић био запослен у Канцеларији за Косово и Метохију, да је Марко Ђурић рекао да Вацић није ту зарослен, а тада премијер Вучић да не зна где ради Вацић. То нас поново наводи на сумњу да је Вацић „онај ортак ког се цело друштво стиди“. У тренутку гостовања на Н1 и запослења у Канцеларији за КиМ, Вацић је због поменутог поседовања оружја пред Параду поноса 2009, још увек био под условном казном на коју је осуђен. Наиме, 2013. осуђен је условно на годину дана, са роком провере од четири године. У програму Н1, сам је признао да му рок провере још није истекао. То целу ствар чини још чуднијом јер је у Србији за било какву врсту државног ангажмана (чак и за Уговор о делу, чак и када је реч о запослењу у организацији стране државе), неопходно доставити потврду да нисте кривично осуђивани.

ТРАГИКОМИЧНИ ОБРТИ

Ко год и како год да га је запослио, Вацића је убрзо из Канцеларије за КіМ отпустио због повреде радне дисциплине. Но, наш се јунак није дао обесхрабрити, ра 2018. оснива покрет „Српска десница“. Већ у септембру 2019. добија и првог одборника у Медвеђи, на тамо одржаним локалним изборима. Несрећни Миша ни то није могао да обави дискретно, него се по ко зна који пут избламирао качећи на мреже снимке штампања гласачких листића и себе како се распитује о списку корисника народне кухиње.

Није то био ни први ни последњи пут да Вацић нешто објави па обрише. Рецимо, непосредно пре ангажмана у Канцеларији за КиМ окачио је на Фејсбук, па обрисао, фотографију Рона Хавива на којој је припадник Арканове Српске народне гарде како шутира у главу мртву жену. Миша је написао: „Избеглице, добродосли!“ Последњи овакав испад Мише Вацића догодио се почетком овог месеца у свињцу. На свој Јутјуб канал Вацић је окачио који је (ра, наравно, обрисао) снимак на којем се види и чује како у једном свињцу у селу код Пирота назива свиње именима познатих зена из јавног живота. Вацић је, наиме, „крштавао’ прасиће у свињцу, називајући их именима министарки Гордане Чомић, Дарије Кисић Тепавчевић, потпредседнице ССП Маринике Тепић и лидера Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка.

Снимак је уклоњен након што га је осудила повереница за равноправност Бранкица Јанковић, а реаговала је и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

ДРЖАВНА СТАРЛЕТА ИЛИ СЛОБОДНИ СТРЕЛАЦ

Питање које остаје да виси у ваздуху јесте да ли је, колико, и са ким тачно у државном врху Вацић повезан. Да, поједине министарке у Влади Србије јесу мете његових испада, али непорецива је блискост са Марком Ђурићем који је од „малог од палубе’ релативно брзо постао „крупна риба“. Такође, београдске просторије Вацићеве „Српске деснице’ налазе се на адреси Гаврила Принципа 18, где се некада налазио СНС Савски венац. Касније су те просторије уступили Вацићу и јос деснијем, јос екстремнијем покрету „Левијатан’. Такође, након објава Маринике Тепіћ, таблоидна машинерија укључила се у одбрану Вацића. Одмах се појавио на Телевизији Напрy код Миломира Марића, а таблоиди су гостовање (у ком није бог зна шта речено), спектакуларно насловили са: „Човек који је био са друге стране жице дошао код Марића и открио свел“

Није открио ништа, али ионако је битан само наслов. „Време“ је у више наврата до сада писало о везама Мише Вацића са врло необичном организацијом ДБА. Две врсте активности су им заједничке – залагање за тзв. грађанске патроле и некакве чудне посете основним школама. ДБА је, уз тврдњу да имају препоруку Министарства унутрашњих послова (истина, у време док је МУП водио Небојса Стефановић), слала понуде директоримаа основних школа да родитељима и деци држзи предавања о штетности секти, дрога, и слично. Вацић је, с друге стране, у мају 2018. присуствовао прослави Дана школе „Јелена Ћетковић“ на Звездари, те се сликао са децом. Узнемирени родитељи контактирали су Н1, а директорка школе рекла је да он уопште није био позван.

Вацић, који је деци донео друштвену игру „Битка наа Дрини“, објавио је на Фејсбуку да ‘само злурадима може да смета васпитавање деце па-риотским вредностима кроз игру’, а касније је за Ни изјавио како је дошао без позива, односно, за прославу Дана школе сазнао је од пријатеља. Кад смо код Дрине, не смемо заборавити новембар 2019. и Вацићево оснивање одбора Српске деснице у Шапцу, одакле је тадашњем градоначелнику Небојси Зеленовићу поручио како ће са њим роступити као са сваким издајником, ‘низ Цер па у Дрину. Друга активност која спаја Вацића и ДБА је грађанско патролирање, с тим што се Вацић хвалио како је обавио ‘грађанско хапшење’ на Новом Београду, док је шетао пса.

Видео је, наводно, напасника који ‘дави једну баку“, па је ротрчао за њим.

– Он је у том тренутку тој жени стргао златан ланчић с врата и покушао да јој отме и торбу. Док сам трчао ка њима гласно сам викао шта радиш то, бре и онда се он дао у бег – описао је Вацић догађдај на Фејсбуку и додао да је трчао за лоповом чак 20 метара.

Онда га је, наводно, оборио на земљу, савладао и уз помоћ станара оближње зграде позвао полицију, те предао изгредника. Полиција, међутим, тврди да те вечери није имала никакве пријаве ни са те локације, ни сличним поводом. Шта год да се десило, добро је да је Вацић код себе од оружја имао само пса. Иако је већ осуђиван за нелегално поседовање пиштоља, онај припадник МУП-а чију је изјаву објавила Мариника Тепић, рекао је да се у једном газговору чује како Вацића девојка пита где је побао са пиштољем, а он одговара: „Да зарадим за хлеб.“