Sledeće godine Srbiju očekuju predsednički izbori i čini se da će biti mnogo zanimljiviji nego što je donedavno izgledalo. Naime, za Aleksandra Vučića ništa osim pobede ne dolazi u obzir, a sam ne može da se kandiduje, osim u krajnjoj iznudici. A Tomislav Nikolić, koji se za vreme svog mandata više ističe gafovima i nesuvislim izjavama nego ozbiljnim predsednikovanjem, deluje sve samo ne nepobedivo. Šta onda preostaje vladajućoj stranci? Naći nekog drugog ko bi bio bolji naprednjački kandidat za ulogu "Medvedeva" u sledećem mandatu - pošto se dobro zna ko jedini može da igra "Putina" u srpskoj politici?

ФОТО: m.government.ru

Тако је Шешељ постао Вучићев „омиљени опозиционар“, а тај статус му није непознат, јер га је већ имао код Слободана Милошевића. Сада га режим користи као политичко „страшило“ у стилу: „ако нећете нас, овај ће доћи на власт“, а он најављује да ће на изборима победити „Неверног Тому“.

Не би било изненађење да Вучић „изда“ и другог „политичког оца“, Томислава Николића и да подржи Вука Јеремића, коме није успело да постане „председник света“, тј. Генерални секретар УН, па би могао да се задовољи титулом председника Србије.

Јеремић је већ показао да је „човек за све режиме“ – у младости је био члан СПС-а (уосталом, ту му је и отац Михајло био високи функционер и председник НИС-а), онда је годинама био у Демократској странци (наравно, кад је она била на власти), па не би чудило да и са Вучићем нађе заједнички језик и заигра како премијер буде свирао…

Оно што је сигурно, Вучић на председничким изборима неће подржати заштитника грађана Сашу Јанковића (ако се овај буде кандидовао), једног од ретких људи који доследно одолева притисцима режима и упорно инсистира на поштовању и спровођењу закона и владавини права. А такви не побеђују у овој и оваквој Србији…

Izvor: Vesti-online.com

Oznake: Aleksandar Vučić, Dmitrij medvedev