Pročitaj mi članak
За разлику од састанка одржаног пре годину дана у Кракову, на овогодишњем сусрету Трилатералне комисије говорило се о интеграцији Западног Балкана у ЕУ.
Пре годину дана у Кракову на састанку Трилатералне комисије највише се причало о Украјини (прве чарке у Кијеву уследиле су после неколико месеци), док се прошлог викенда у Београду на сусрету светске владе у сенци највише говорило о масовном улагању у инфраструктуру у Европи, наставку разговора с Русијом као и новом лидеру региона Александру Вучићу.
На самиту у Београду своју шансу да се представи светским моћницима најбоље је искористио српски премијер, тако да ћемо за неколико месеци видети шта значи кад на паузама оваквих скупова први човек Ротшилда каже како долази у Србију, а најважнији човек Ангеле Меркел како је Балкан добио новог лидера.
Шта се све дешавало иза затворених врата тродневног скупа у Београду тешко је ставити у један текст, али с обзиром да је Недељник једини, уз светски Блумберг, био присутан на свим састанцима, а уједно добио ексклузивно право објављивања уколико не наводи ко је тачно шта говорио на скупу, покушаћемо да вам без предрасуда, као и без икаквог става, пренесемо оно што смо ми за три дана у „Краун плази“ и на разним скуповима видели и чули.
Да кренемо од списка људи који су били у Београду а које имате и на графикама, и чињеници да толико светских моћника није било у Србији од Титове сахране. Трилатерална комисија је извршни орган праве владе у сенци Билдеберг групе на којој се доносе најважније одлуке и промовишу најважнији лидери (простудирати графике пре читања текста). Да кажемо да је у Београду за истим столом седело свих 16 председника водећих европских банака, руководиоци најмоћнијих компанија, најважнији светски геостратези, мултимилијардери, утицајни бивши политичари. И на панелу о Западном Балкану сви лидери тог региона који није у ЕУ, а који су позвани. На пријемима је била присутна готово цела српска Влада, а једини захтев је да се прича о стварима које не могу да се прочитају у новинама.
Тако је и било. Отворено, на ивици сукоба. Нико никога није штедео, а највише се ценила искреност, конструктивност и снага. Ово је био највећи и најбоље обезбеђени скуп у историји Србије. Није ни чудо кад су припреме трајале годину и по дана. Све је почело састанком извршног одбора Трилатерале у петак поподне, па свечаним пријемом у Палати Федерације код Ивице Дачића. Први прави скуп заказан је за ујутру. Панел о Западном Балкану и његовом путу ка ЕУ у пуном саставу. Александар Вучић, Мило Ђукановић, Милорад Додик, председник Македоније Ђорђе Иванов.
„Ми желимо да редефинишемо свој положај у Европи. Србија није разумела догађај од пре 25 година када је пао Берлински зид, али наш народ је успевао неколико пута у историји да се извуче и из тежих ситуација. Не желимо да будемо сиромашни рођак који моли за новац и кога се породица стиди. Налазимо се на новој историјској прекретници одлучни да мењамо себе. Успели смо у преговорима с Приштином, имамо најбоље односе у региону после много деценија што само доказује да после 68 година у Београд долази албански премијер… Последњи пут срели су се Тито и Енвер Хоџа 1946.“ рекао је Вучић укратко, а онда су се угасиле камере.
Затим је уследила права расправа у којој су сви лидери Балкана замољени да испричају ствари онакве какве јесу. Нико више није био нежан. Пљуштала су оштра питања, од Вучића су тражили да каже да ли се искрено променио и да ли је његов пример трансформације и пример за овај део региона, али и да се изјасни о слободи медија, извештају ЕК, да ли је искрено за Русију или ЕУ. Модератор је покушао да се нашали причом о црвеним картонима које жели да дели кад неко прекорачи време, али да не зна да ли сме да маше картонима у Србији. Сви су се насмејали, осим Вучића.
Онда је кренула отворена прича у којој се наметнуло неколико главних закључака:
1. Српско-албански односи више нису највећи проблем у региону
2. Потенцијално је најзамршенија ствар Босна и њена будућност
3. Македонија је буре барута која потенцијално може да се прелије и на Србију и на све околне земље.
Додик је искористио прилику да појача притисак на западне моћнике својом причом о немогућој Босни, а констатовано је како се у Бањалуци управља из Москве, а у Сарајеву из Истанбула. Главна звезда Трилатерале био је Вучић. Он је имао своју прилику да се представи светским моћницима. И то је добро урадио. Толико да је у једном тренутку један од најмоћнијих људи у сали поручио другим лидерима Балкана како морају да се потруде да науче енглески, јер данас и Французи причају енглески. Захвалио се Вучићу на искрености и заиста сјајној дебати, рекавши пред свима како је он будући лидер Балкана. Вучић је за њих био нов. И још важније – човек с којим може да се ради. Он је претходно похвалио Кети Ештон, рекао како је она била прва са Запада која је желела искрено и нас да саслуша. И то је и тражио од саговорника са овог скупа.
Наравно централна тема била је проширење ЕУ, које је посебно важно на Балкану на којем се на сваких 30-40 година покаже мањак толеранције.
„Ми смо деведесетих имали отворена врата у ЕУ, али смо ударили у зид“, рекао је један од учесника да би се затим схватило да је економска заосталост региона највећи проблем.
Подаци који су се ређали били су застрашујући: „97 одсто Срба никад није било у Албанији. Када се томе дода да је данас само 35 одсто Европљана за даље проширење ЕУ, а само 25 одсто Немаца, онда је јасно да елите морају хитно да превазиђу тај проблем“.
Указано је и на раст екстремне деснице у целој Европи. Процене су да би она данас у Србији могла да има око 20 одсто само да је организована, што је учесницима потврдио и сам премијер познатом причом како у разреду његовог сина нико није за ДС (који је његов највећи противник) већ за радикале и Двери.
(Nedeljnik)
