Pročitaj mi članak
Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић током дводневне посете Анголи потписаће неколико војних уговора и посетити војну болницу у Луанди
Први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић борави у дводневној посети Републици Анголи, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима.
Министра Вучића ће уз свечани дочек и државне почасти примити министар одбране Анголе Кандидо Переира дош Сантош Ван Дунем.
Током посете планирано је потписивање војних уговора као и посета војној болници у Луанди, наведено је у саопштењу.
Српским предузећима пружају се велике могућности на тржишту Анголе, а поготово за учешће у значајним инфраструктурним објектима и енергетици, где анголска влада планира да инвестира око 8,4 милијарде долара до 2016. године, оцењују у Привредној комори Србије (ПКС).
Ангола је једна од најбрже растућих економија у свету током протекле деценије, а влада те земље утврдила је пет приоритетних области у међународној економској сарадњи: изградњу инфраструктуре – путне мреже, железнице, аеродрома и лука и електрификацију целе земље, са акцентом на обновљиве изворе енергије.
Приоритет у привредном развоју Анголе биће и повећање пољопривредне производње чиме би се смањила огромна зависност од увоза, затим образовање и обука кадрова, али и улагање у оружане снаге земље.
Према мишљењу аналитичара ПКС, постоје велике могућности за укључење наших предузећа у изградњу нових и обнову инфрастурктурних објеката разорених током тридесетогодишњег грађанског рата у Анголи, а реч је пре свега о разореним железничким пругама, мостовима, лукама, аеродромима и градским саобраћајницама.
Анголска влада најавлила је обнову и око 4.800 километара путева, али је ангажовање српских фирми на таквим пословима скоро немогуће без подршке банака, истичу у ПКС.
Грађевинско предузеће Планум из Београда планира да половином ове године започне реализацију великог посла у Анголи, чија је укупна вредност већа од милијарду долара.
Представници Планума потписали су три протокола у вези са радовима на три групе објеката у Анголи – на реконструкцији војне базе коју је српско предузеће изградило пре 25 година, на изградњи војне болнице, низа складишта и фабрике лекова.
Посао Планума у Анголи треба да обухвати пројектовање и израду студија, а грађевински радови су планирани за другу половину ове године.
Српска грађевинска компанија иначе у Анголи непрекидно послује од 1979. године, а током минуле две деценије тамо је пристуна као локална фирма Ангопланум.
Фирмама из Србије се, према мишљењу стручњака ПКС, пружа и могућност да слабо развијеној индустрији Анголе, која се простире на више од милион и 246 хиљада квадратних километара и има око 15 милиона становника, понуде пројекте изградње и трансфера технологије за прерађивачке капацитете у разним индустријским гранама.
Постоје, такође, велике могућности за сарадњу Анголе са српском привредом у селекцији семена сорти кукуруза, сунцокрета и соје, јер је у тој земљи после грађанског рата опустошено плодно земљиште, које је данас препуно заосталих нагазних мина, тако да је постала зависна од увоза хране, углавном из Португалије и Јужноафричке Републике.
У Анголи је од 1980. био присутан и НИС-Нафтагас, на основу сопствених истраживања и добијених концесија, па је путем тог аранжмана годишње „повлачио“ око 80.000 тона нафте бруто вредности око 40 милиона долара.
Октобра 2005. године потписан је уговор на 20 година о заједничкој експлоатацији нафте између НИС-а и анголске националне нафтне компаније Сонангол.
Ангола је, иначе, од успостављања дипломатских односа 1976. до 1990. била међу најзначајнијим спољнотрговинским партнерима бивше Југославије у Африци, јужно од Сахаре, са обимом размене који је достизао и до 200 милиона долара годишње.
Робна размена Анголе и Србије свела се, међутим, у 2012. на скромних 4,9 милиона долара, од чега је наш увоз био симболичних три хиљаде долара.
У периоду од 2001. до 2012. Ангола је имала изузетно високу, просечну, годишњу стопу привредног раста од 11,1 одсто, а прошле године је остварила безмало седмопроцентну економску експанзију.
Бруто национални производ Анголе у прошлој години, мерен паритетом куповне моћи, процењен је на 126,2 милијарде долара, или 6.200 долара по глави становника.
Прва асоцијација за Анголу је, према речима добрих познавалаца економских прилика у тој афричкој земљи, да је она један од највећих светских произвођача и извозника нафте и дијаманата и да има значајне резерве фосфата, боксита, злата и још неких стратешки важних сировина.
(Курир)
