Pročitaj mi članakPoslanik grupe "Mi - Snaga naroda" Branimir Nestorović izjavio je da je Skupština Srbije odbila njihovu inicijativu o stavljanju van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Skupštini Srbije uz obrazloženje da Evropska unija "to nije odobrila".
Он је на конференцији за новинаре поводом почетка обавезне примене родно осетљивог језика, рекао да тај закон представља „накарадни пут којим Србија иде због прихватања да се примени све оно што је ЕУ усвојила“.
„Језик представља суштину ствари и применом речи ради се социјални инжењеринг“, рекао је Несторовић у београдском Медија центру.
Додао је да је у оквиру агенде „трансџендеризма“ уведен појам рода који је ствар личног убеђења, као и да је пре неколико недеља немачки парламент донео одлуку да деца могу сваке године да се изјашњавају о свом роду, наводећи да их „има у великом броју“, и да се то преводи у законе, па онда и у језик.
Председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је да је Закон о родној равноправности озакоњење насиља мањине над огромном већином говорника српског језика мушког и женског пола, као и да би Уставни суд требало да га прогласи неуставним.
Танасић је рекао да власт брани Закон о родној равноправности „упркос чињеници да га једногласно осуђује и културна јавност и Српска православна црква (СПЦ)“.
Он је рекао да је језичка струка на време упозоравала на несонованост захтева радикалних феминиста који по његовим речима, представљају само један део погубног по цивилизацију, глобализацијског покрета.
Одбор за стандардизацију српског језика, како је казао, више пута је иступао у јавности са ставом и доказом да спрски језик није и не може бити дискриминаторан ни према коме, па ни према женском полу.
„Одбор је 2007. иступио у јавност са одлуком ‘Како именовати занимања и титуле женских особа’ па 2011. са одлуком ‘Језик родне равноправности’ у којој је указано да је генерички мушки род неутралан, да именице које означавају врсту занимања означавају бића оба пола. Након тога, 2017. издали смо саопштење и иступили против интервенције у језику са позиције било које идеологије која није у складу са науком о српском језику. Обратили смо се српској јавности и државним органима, као и највишим представницима да заштите српски језик од вештачког мењања пема политичким или идеолошким мерилима“, казао је Танасић.
Додао је и да преставници власти и творци тог закона нису тражили од Одбора било какво објашњење иако данас тврде да су их позивали за мишљење.
„После доношења тог закона Одбор се огласио одлуком ‘Насиље над српским језиком’ у коме пише да је занимљиво да је подстицај закону дошао из ЕУ, а да сама ЕУ у својим декларацијама избегава термин родна равноправност, или се њене најугледније чланице, као Француска, изричито противе родно сензитивном језику“, казао је Танасић.
Како је рекао, тај закон по мишљењу Високог савета судства је противуставан и супротан другим постојећим законским решењима, и непходно је да га Уставни суд прогласи неуставним.
Адвокат Миленко Радић изјавио је да су покушали да предају Скупштини Србије предлог за стављање ван снаге Закона о родној равноправности али да им то није омогућено.
„Према закону, довољан је само један посланик да поднесе предлог да би то ушло у процедуру, али да је данас забрањено да се тај предлог прими уз напомену да ЕУ то мора да одобри“, рекао је Радић.
Додао је да не постоји пропис који овлашћује Скупштину и њеног председника да онемогући пријем тог предлога.
Радић је казао и да су од Министарства за европске интеграције добили одговор да Србија нема обавезу према ЕУ да прихвати тај закон.
