Прочитај ми чланакУ свом експозеу тадашњи премијер Александар Вучић рекао је да ће плате за просветне и здравствене раднике бити повећане, највероватније до краја 2016. године. На тај начин оне ће, како је Вучић рекао, бити исте као некада.
Повећања плата до краја године је заиста и било. Према Закону о буџетском систему за 2016. годину који је донет у децембру те године предвиђено је да се зараде просветарима и здравственим радницима повећају почевши од плате за децембар.
Према томе, здравствени радници су у јануару (када су примили децембарску плату) добили увећање од 5 одсто. Ипак, председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ Зоран Илић каже да ово није право повећање плата, већ само враћање онога што им је узето пре три године.
Осим повећања плата од децембра претходне године, здравственим радницима је крајем 2015. године плата повећања 3 одсто. Дакле, од смањења 2014. године до данас здравственим радницима је укупно враћено 8 одсто од првобитно смањених 10 одсто.
Ипак, подаци Републичког завода за статистику говоре у прилог тези бившег премијера Вучића да су плате у здравству на истом нивоу, јер је просечна плата у здравственом сектору у априлу 2017. године (што је последњи доступан податак) била 45.790 динара, док је она у новембру 2014. износила 43.729, а у октобру 45.718 динара, што су месеци непосредно пре смањења плата у јавном сектору. Наводимо последња два месеца, због тога што су варијације у просечним платама у здравству много веће него у осталим секторима (на пример просвети). Тако је на пример, просечна плата у мају 2014. била чак 48.001 динар. Али уколико узмемо на пример просечну плату за 2014. годину која је била 45.759 или за 2013. када је била 45.862 – чини се да је плата данас заиста на истом нивоу као пре смањења.
Зоран Илић каже да не зна како је статистика показала овакву ситуацију, јер уколико се посматрају проценти повећања, плата никако не може да буде иста.
“Она не може да буде иста јер није толико враћена. Рецимо уколико 10 посто плате одузмете, за пар година, инфлација и све, требало би мало већи постатак да вратите – значи 11, 12 посто да би се плата вратила на онај ниво. Једино ако је неки постатак запослених имао више дежурстава, више приправности, па да је евентуално плата мало скочила на горе у оном укупном износу, али ја мислим да толико не”, објашњава Илић за Истиномер.
Према платним листама здравствених радника које је Истиномер добио од саговорника чији идентитет не желимо да откривамо, види се да су цена рада, односно вредност “бода” (који се касније множи са коефицијентом да би се добила коначна зарада) и даље мањи него што је то био случај пре смањења. Цена рада је у октобру 2014. године, пре него што су смањене плате у јавном сектору износила 3.753,71 динара, док је у мају 2017. године она била 3.653,68. Дакле, плате ни до данас нису на истом нивоу, а цена рада је за 2,7 одсто мања него што што је била пре смањења.
Разлози због кога подаци Републичког завода за статистику показују да су плате на сличном или истом нивоу могу бити различити. У здравственом сектору спровођена је рационализација, па је могуће да су из њега отишли управо они најмање плаћени што би могло да утиче на повећање просека. Такође, могуће је да је дошло и до већег броја дежурстава или приправности што би исто тако утицало на веће укупне зараде појединаца, али и даље не пориче чињеницу да је цена рада и шест месеци након рока који је премијер дао, мања него што је била.
Плате ниже и просветним радницима
Са друге стране, просветни радници који раде у основним и средњим школама су у јануару добили плате увећане 6 одсто, док су они који раде у установама вишег и високог образовања добили 3 одсто.
Председник Александар Вучић је, док је био на месту премијера, у фебруару ове године већ говорио о томе да су плате просветним радницима веће него што су биле. Истиномер је ову изјаву оценио као неистиниту, јер подаци Републичког завода за статистику показују да су плате просветарима и након два повећања – 4 одсто у 2016. и 6 одсто у 2017. за основно и средње образовање и 2 одсто у 2016. и 3 одсто у 2017. – и даље око 1,5 одсто мање него што су биле. Такође, и у овом случају се ради о једноставној рачуници – ако одузмеш 10 одсто од плате од на пример 100 динара, на ту преосталу плату од 90 динара мораш да додаш већи проценат од 10 одсто да би достигао првобирни износ од 100 дин.
Председник Синдиката радника у просвети Слободан Брајковић објашњава да просветни радници имају мању плату од просечне зараде у Србији иако је 80 одсто њиховог кадра високо образовано. Због овога, они се надају новим повећањима, а о томе су већ разговарали и са министром просвете Младеном Шарчевићем. Он је крајем марта најавио да ће просветарима плате бити повећане већ у јуну. Ипак, од оваквог плана се одустало, објашњава Брајковић.
“Била је прво верзија да треба да се повећа плата један део у јуну, а један део у последњем кварталу. Међутим, од тога се одустало док не прође комисија ММФ-а и док им не дају даље смернице, па је остало да ће плате да буду повећане од септембра. Имамо обећање неко да ће плата да буде већа више од 10 одсто, ми се надамо око 12 одсто”, каже Брајковић.
Повећању зарада надају се и у здравственом сектору, а председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите “Независност” Зоран Илић подсећа да држава и према колективном уговору има обавезу да крајем године, пре писања буџета, разговара са представницима јавног сектора о висини плата.
Комисија ММФ-а боравила је у Србији од 22. јуна до 4. јула како би по седми пут размотрила резултате које је Србије постигла, али се приликом ове посете није разматрало увећање плата, како је рекао представник Комисије Џејмс Руф, а пренео РТС. О овој теми могло би да се разговара тек на јесен, када се буде писао нови буџет.
Дакле – плате су заиста повећане крајем 2016. године. Међутим, подаци о зарадама у просвети јасно показују да зараде још увек нису исте као што су биле пре смањења. Иако подаци Републичког завода за статистику за зараде у здравству праве забуну, цена рада на платним листима недвосмислено је мања него раније и то за 2,7 одсто. С обзиром на све изнете чињенице да и поред повећања, плате у здравству и просвети нису исте као пре смањења, обећање бившег премијера Александра Вучића оцењујемо као неиспуњено.
