Pročitaj mi članak

Vučić nastavlja posetu Americi nakon SB UN

0

Министар одбране Србије састаће се са колегом Леоном Панетом, саветником за националну безбедност потпредседника Џозефа Бајдена, замеником директора ДИА Дејвидом Шедом, као и шефом Бироа Националне гарде генералом Френком Грасом

Први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић наставља данас вишедневну радну посету Сједињеним Америчким Државама, где ће имати више састанака са америчким званичницима.

Током посете Вашингтону министар одбране Србије ће се састати са америчким колегом Леоном Панетом, затим саветником за националну безбедност потпредседника Џозефа Бајдена Ентонијем Бликеном, замеником директора ДИА Дејвидом Шедом, као и шефом Бироа Националне гарде генералом Френком Грасом.

Поред тога, Вучић ће имати низ састанака у Стејт департменту са државним секретаром Томасом Најдсом, замеником помоћника државног секретара Филипом Рикером и са помоћником државног секретара Бироа за наркотике и владавину права Вилијамом Браунфилдом.

Потпредседник српске Владе ће у америчком Сенату одржати предавање о европским интеграцијама Републике Србије, након чега ће се састати са сенаторима и конгресменима.

Током боравка у Америци, од 5. до 11. децембра, Вучић ће посетити и Охајо, где ће се састати са командантом Националне гарде Дебором Ешенхрст и обићи њихов камп.

Првог дана посете Вучић је јуче представљао Србију на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој је представљен извештај о раду Хашког трибунала и изнео став Владе Републике Србије о том извештају.

 

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић упозорио је вечерас у Њујорку да Хашки трибунал није успео да задовољи правду, нити је допринео помирењу, пошто је својим пресудама издвојио српску нацију као једину одговорну за свирепе злочине на територији бивше СФРЈ.

На седници Савета безбедности УН посвећеној раду Хашког трибунала, Вучић је позвао међународну јавност да се упозна са последицама одлука тог суда и спречи амнестирање и величање злочина.

Вучић је истакао да „међународно право мора да важи за све подједнако, а не за неке народе више, а друге мање“.

За стотине хиљада српских избеглица, хиљаде мртвих, рањених и унесрећених, Хашки трибунал је осудио неколико чувара логора Челебићи у Босни и двојицу косовских Албанаца – непосредних извршилаца нижег ранга, рекао је Вучић и позвао међународну јавност да спречи амнестирање и величање злочина.

„Србија се налази на европском путу, Србија жели да сарађује са свим народима и државама у региону. Србија је прихватила и испуњава све своје међународне обавезе, Србија води дијалог са Приштином под окриљем ЕУ, и једино што Србија тражи јесте правда. Ништа више и ништа мање“, поручио је Вучић на седници Савета безбедности УН о раду Трибунала.

Хаг издвојио Србе као једине одговорне за злочине

Он је нагласио да Србија сматра да „право и правда нису увек били кључни принципи којима се руководио Хашки трибунал“.

Наводећи таксативно и детаљно примере злочина за које су, према званичним подацима, одговорни недавно ослобођени хрватски генерални Анте Готовина и Младен Маркач, као и бивши вођа ОВК Рамуш Харадинај, Вучић је истакао да је Хашки трибунал својим пресудама издвојио српску нацију као једину одговорну за свирепе злочине почињене на територији бивше СФРЈ.

Према његовим речима, историјски уџбеници у Хрватској, деловима Босне и Косова ће пропагирати овакву идеју невиности, и њихова деца ће стећи искривљену слику о страшним догађајима који су се тамо одиграли.

Он је подсетио да је Србија Трибуналу предала све окривљене који су од ње захтевани – њих 45, као и да је од укупно 3.200 захтева за помоћ Тужилаштва Трибунала и одбрана окривљених, у потпуности одговорила на готово све примљене захтеве, да ниједан захтев Тужилаштва Трибунала да се оствари увид у архиве није одбијен.

„Наведени подаци јасно показују посвећеност Србије утврђивању пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше Југославије, што укључује и кажњавање одговорних за злочине без обзира на њихову националну припадност и националну припадност жртава“, казао је Вучић.

Он је додао да је управо због тога „вера Србије у међународну правду је доживела најтежи могући ударац због срамних ослобађајућих пресуда Жалбеног већа Међународног кривичног трибунала“ за Готовину и Маркача, а да је пресуда Харадинају само додала „со на рану“.

Влада Србије ће, како је рекао, наставити сарадњу с тим судом на техничком нивоу.

„Напомињемо да Србија никада није тражила вештачку симетрију ни у оптужењима нити у пресудама Трибунала. Међутим, овакав резултат управо побуђује сумњу да је правда у поступцима пред Трибуналом била селективна, а јасно је да се селективна правда и не може сматрати правдом“, казао је први потпредседник српске владе.

Трибунал пао на тесту помирења

Вучић је указао и да Трибунал, који је основан од стране СБ УН, није успео да одговори задатку због кога је основан – да допринесе процесу помирења у региону западног Балкана.

Како је нагласио, резултат рада Трибунала у односу на остваривање правде за многобројне српске жртве у оружаним сукобима на просторима бивше Југославије може се описати речју гротескно – „управо оном речју коју је употребио судија Фаусто Покар, бивши председник суда, за пресуду Жалбеног већа у предмету окривљених Готовине и Маркача“.

„Потребно је нагласити да су ратови на простору бивше Југославије имали цивилну, етничку и верску димензију. Није било невиних у злочину. Све стране су учествовале у конфликту, починиле кривична дела и претрпеле људске губитке“, додао је Вучић.

Он је објаснио Србија не очекује да се досадашње пресуде Трибунала могу променити, али да се СБ УН обраћа зато што је тај савет творац Трибунала.

„Подсећамо да је Трибунал основан да би се успоставио мир и да би се допринело миру и безбедности на простору бивше Југославије. Данас, скоро 20 година од оснивања Трибунала, поставља се питање да ли је Трибунал у томе уопште успео“, поручио је Вучић.

Србија, како је нагласио, сматра да међународна јавност мора бити упозната са радом Трибунала и последицама његових одлука, како се злодела никада више не би амнестирала или величала, јер би „немогућност да се то оствари само подстакла понављање таквих дела“, што је, како је навео, „супротно сврси због које је СБ формирао Хашки трибунал“.

Има ли Србија право на правду? Ко је одговоран за српске жртве у Хрватској?

Први потпредседник Владе Србије је поручио и да су Србија, њен председник и њена влада у потпуности посвећени миру и помирењу у региону западног Балкана и изградњи модерне, уређене правне државе која промовише реализацију темељних принципа на којима почивају УН.

Истичући да је пресуда Готовини и Маркачу изазвала разумљиву огорченост у многим деловима света и причинила је велику штету породицама жртава злочина који су евидентно извршени током акције Олуја, Вучић је упитао: „Имају ли и Срби право на правду и ко је одговоран за бројна убиства српских цивила на подручју Хрватске, као и највеће и најтеже етничко чишћење спроведено на европском тлу по окончању Другог светског рата?“

„Ако Готовина и Маркач нису криви за почињене злочине, ко јесте?“, додао је Вучић и поручио да „на то питање до сада Хашки трибунал није дао одговор“.

Осуђени да издржавају казне у матичним земљама

Вучић је такође навео да је од изузетне важности иницијатива да се осуђеним лицима пред Трибуналом омогући да издржавају казне затвора у државама насталим на територији бивше Југославије чији су држављани, као и да је Србија заинтересована за питање судбине архиве Трибунала.

Осврнувши се на препоруку генералног секретара УН из маја 1993. године, у којој се наводи да „издржавање казни треба да се одвија изван територије бивше Југославије“ која је и даље на снази, Вучић је рекао да је такав став могао сматрати оправданим 1993. године, док је рат трајао на просторима бивше Југославије, али да је јасно је да је одавно изгубио целисходност, пошто се ситуација на терену променила.

Према његовим речима, основни мотив те иницијативе је решеност Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Републике Србије осуђеним пред Трибуналом у Хагу.

„Снажно апелујемо на Савет безбедности УН да хитно и благонаклоно размотри овај захтев“, поручио је Вучић.

Када је реч о питању архиве Трибунала, Вучић је навео да су званични ставови Србије по овом питању достављени СБ УН у октобру 2008. године и да је Србија спремна да активно учествује у свим будућим разговорима и да настави сарадњу са Неформалном радном групом СБ УН за трибунале у вези са овим питањима.

Љајић: Вучић чињеницама и аргументима о раду Хашког суда

Потпредседник Владе Србије и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је да је Вучић изнео важне чињенице и на аргументован начин нагласио шта је Србија урадила у сарадњи са Трибуналом, али и шта Хаг није урадио да буде задовољена правда за жртве.

„Веома је важно што је Вучић учествовао на седници Савета безбедности УН , јер је била евидентна тенденција да цела седница протекне у рутинском духу, са пуно фраза и општих места“, навео је Љајић у писаној изјави достављеној Танјугу.

Он је оценио и да су представници појединих земаља врло неутемељено говорили да је Хашки трибунал допринео успостављању поверења међу народима у региону и задовољењу правде за жртве, а према Љајићевим речима, мало ко се од говорника уопште и осврнуо на недавне ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају.

„Утолико је значајније присуство првог потпредседника Владе Вучића и чињеница које је том приликом у свом говору изнео.

Он је на врло аргументован начин нагласио шта је Србија урадила у сарадњи са Трибуналом, али истовремено и шта Хаг није урадио да буде задовољена правда за жртве. Посебно је важно што је свака констатација у Вучићевом говору поткрепљена подацима и чињеницама релевантних међународних организација“, истакао је Љајић.

Он је изразио уверење и да ће након још једног поновљеног захтева пред чланицама Савета безбедности УН, држављанима Србије који су осуђени пред Хашким трибуналом бити омогућено издржавање казне у Србији и да ће тај захтев у што краћем року узети у разматрање генерални секретар УН Бан Ки-Мун, као и председник Хашког трибунала Теодор Мерон.

 

(Танјуг)