Pročitaj mi članakTo je treći takav sastanak za manje od nedelju dana dok zvanični Pariz pokušava da uspostavi red na svojoj prekomorskoj teritoriji gde je u nemirima bilo i ljudskih žrtava
Француски председник Емануел Макрон сазвао је за понедељак нови састанак савета за одбрану и безбедност на којем ће се разговарати о немирима у Новој Каледонији у Пацифику у којима је било и људских жртава.
То је трећи такав састанак за мање од недељу дана, а претходна два су резултирала одлуком да се прогласи ванредно стање на прекоморској територији Француске, а затим и да се пошаље појачање да помогне владиним снагама на терену да успоставе ред, преноси „Гардијан“.
У недељу су француске снаге разбиле десетине барикада у покушају да поново заузму главни пут ка аеродрому.
„Републички поредак ће бити поново успостављен без обзира на цену“, рекао је високи комесар француске владе Луј Ле Фран новинарима у Нумеи.
Ако сепаратисти „желе да користе своје оружје, ризиковаће најгоре“, упозорио је он.
У петак се премијер Габријел Атал састао са лидерима парламентарних странака како би разговарали о кризи, посебно о томе да ли да се ванредно стање продужи након првих 12 дана или не.
За то би било потребно одобрење и доњег дома Народне скупштине и Сената горњег дома.
Нова Каледонија, са око 270.000 становника, већ недељу дана је потресена немирима, изазваним француским плановима да наметну нова правила која би десетинама хиљада неаутохтоних становника дала право гласа.
Демонстранти су запалили возила, пословне и јавне зграде и преузели контролу над главним путем до међународног аеродрома Ла Тонтута, због чега су обустављени комерцијални летови.
Власти кажу да је око 230 људи приведено, док је око 3.200 њих или заглављено у Новој Каледонији, или не може да се врати на архипелаг.
Француска је послала и око 1.000 додатних припадника безбедносних снага. Званичници те земље саопштили су да је у недељу 600 тешко наоружаних полицајаца и парамилитарних формација учествовало у операцији враћања 60 километара главног пута од главног града Нумее до аеродрома.
„Полиција је прошла, очистили су пут, а ми смо стали по страни. Ми смо пацифисти. Када су отишли, поново смо поставили блокаду на путу“, рекао је Жан-Шарл, човек у 50-им годинама са шалом око главе и са заставом независности Канака, неколико километара испред аеродрома.
Ауто-пут је неопходан за обнављање ланца снабдевања јер се архипелаг суочава са несташицом од намирница до крви за трансфузију, рекао је Ле Фран.
Полицијски час током ноћи, ванредно стање, забрана ТикТока и појачања нису успели да спрече нове немире од суботе до недеље.
Групе су подметнуле два пожара и извршиле рацију на бензинској станици, саопштила је канцеларија Ле Франа, као и да су уништили школе, апотеке и супермаркете.
Локална влада је саопштила да ће школе бити затворене до петка. Али власти наглашавају да се ситуација поправља. Ле Фран најављује и оштрије рације како би повратили делове територије које држе групе које се залажу за независност.
Нова Каледонија је била француска територија од средине 1800-их.
Скоро два века касније, њиховом политиком и даље доминира расправа о томе да ли острва треба да буду део Француске, аутономна или независна, са мишљењима подељеним отприлике по етничким линијама.
Аутохтони Канаци чине око 40 одсто становништва, а део њих каже да би најновији прописи о гласању разводнили гласове староседелаца.
Председници четири друге француске прекоморске територије, Ла Рејунион у Индијском океану, Гвадалупа и Мартиника на Карибима и Француске Гвајане у Јужној Америци, позвали су у недељу на повлачење реформе гласања у отвореном писму.
