Прочитај ми чланак

ВЛАСТ упумпавањем новца у Полицију, БИА и Војску жели да купи њихову послушност

0

У 2018. години у безбедносне службе утрошено је преко 20 милијарде, а ове године још и више: БИА је добила додатних 680 милиона као додатна средства, а војска и полиција око 12 милијарде.

Владајућа странка ово упумпавање новца у службе безбедности , грађанима приказује као бригу о безбедности и набавку новог наоружања, али је циљ овог финансирања да се у овим службама сузбије незадовољство и купи беспоговорна послушност.

Посебно је забрињавајуће давање припадницима војске и полиције 10.000 динара од стране владе, јер је то фактички “социјална корупција” која неби смела да се јавља у државним институцијама, а поготово не у безбедносним структурама.

Поред упумпавања новца у безбедносне службе, у народну скупштину су стигли нови предлози о допунама закона о Војсци и БИА.

Ови предлози су у скупштину прошли као “хитни”, а уколико буду изгласани много већа овлашћења ће имати та министарства.

Министар војни и директор БИА-е ће имати овлашћења каква никада до сада нису имали још од другог светског рата. Демократска и цивилна контрола ових служби ће бити сведена на минимум, такорећи их неће ни бити.

Овакви предлози су директно гушење демократије и сливање моћи у руке одређеном кругу људи.

Упоредо са јачањем овлашћења министара тече и поступак у коме председник и владајућа партија успостављају директну контролу над апаратима државне силе.

Подсећамо вас да је председник Србије Александар Вучић био шев бироа за координацију служби безбедности иако таква функција шефа не постоји, али су га други или се он сам тако титулисао.

„Видно је да Вучић на челне положаје у систему безбедности поставља себи најближе, зове их пријатељима, што отвара простор за додатну политизацију државног апарата, за притисак на њихове запослене да се натерају да се понашају по партијском моделу и да подржавају политику владајуће партије“

Свиме овим се потхрањује тенденција за гомилањем опасне моћи на једном месту, односно њено сливање у руке појединца и малобројне групе политичара, а „право на употребу силе јесте опасна моћ“, сужава простор за демократску цивилну контролу.