Прочитај ми чланак

Власт слањем генерала Поноша на Сајам дели народ на „њих и нас“

0

Генерал у пензији Срето Малиновић, некадашњи заменик команданта Ратног ваздухопловства и ПВО, у интервјуу за Директно.рс говорио је о ситуацији у Србији са коронавирусом и закаснелом реакцијом надлежних. Као и о томе да је недопустиво да се војници заразе вирусом Цовид-19 и да војска не сме служити као декор министру одбране, као и о неправедном поступању према бившем начелнику генералштаба Здравку Поношу, који је са Инфективне клинике пребачен на Сајам.

Малиновић сматра да бивши начелник Генералштаба Здравко Понош, који је заједно са супругом оболео од коронавируса, никако није смео да буде пребачен на Сајам, већ је требало да буде дозвољен одлазак на кућно лечење или војномедицински центар.

Zdravko Ponoš Foto: Narodna stranka

– Ту се види подела на „наше“ и „њихове“. Не могу да се отмем утиску да је то наменски урађено према њему. Његови наступи су са само мало мање оштрине него моји, али са великим процентом тачности. Нисам видео да кад нешто говори да се зато нема покрића. То је човек који је био начелник Генералштаба. Инсититуција. То је омаловажавање те институције коју су ставили испод неке певачице. То је и продукт дугогодишњег дозвољавања војске да буде подвргнута разним понижењима. Чак и овом времену ванредног стања видите да војска глуми декор министру који не би требало да се види уопште, осим да носи кревете на Сајму уколико га упосле – каже Малиновић.

Пензионисани генерал истиче да оно што је од старта запало у очи, јесте однос према вирусу који се најпре појавио у суседству.

– Закаснило се због примене превентивних мера да би се барем колико-толико успешно дочекало оно што је следило. У којој мери се наставило са том кризом, видите по последицама које имамо сад. Забрињавајуће је кад погледам овакву организацију. Чини ми се да нема ту неке координације која ће донети неки напредак. Тренутак за превентиву је био још пре чувеног „шопинга у Милану“. Како одмиче време, видите колико су они пре тога знали шта се дешава и које су нам ствари потребне. Чињеница је да је наш здравствени систем био неспреман да прихвати пошаст која нам је претила. Пре свега заштитном опремом и могућношћу за смештај већег броја заражених. На првом удару је било медицинско особље, не зато што нису знали, већ због тога што нису били заштићени. Суштинско је питање заштитне опреме којом би заштитили оне људе који треба да пруже помоћ осталимал.

„Речи ‘не дам мојима да дођу кући’ делују болесно“

Приче о томе како државни врх жали што није затворио границе и о потенцијалном (не)пуштању наших држављана да се врате у Србију из иностранства, једна је од глупљих изјава коју је режим дао, сматра Малиновић.

– Не можеш затворити границе за своје грађане који се враћају из иностранства, још уз оне етикете „сад сте нам дошли“. Па кад да дођу у своју отаџбину када су тамо можда остали без посла, били сезонсци, радили на црно, зарађивали за кору хлеба. Требало је да их дочекају на граници и испитају, а затим проследе где треба, да буду спремни да их прихвате. Најлакше је осудити их што долазе. Молим вас, како бисте се осећали да вашем детету не дају да се врати зато што је отишло на неки курс у Немачку који ће се наставити након годину дана? Сувишно је коментарисати. „Не дам мојима да дођу кући“?! Делује болесно.

„Тачно знам како ће Вучић наступити, не морам ни да гледам“

Генерал у пензији сматра да је сплет патетике, пренемагања, претњи и осуда грађана у Вучићевим јавним наступима, управо продукт кашњења и грешака у почетном периоду, а које су се и даље дешавале.

– Сада је најзгодније пребацити на „недисциплиноване“ грађане. Тачно знам како ће Вучић наступити, уопште не морам да гледам. Суштински, треба да се понаша као државник који треба да улије наду грађанима ове земље, а не да их сматра малоумнима. Знају они шта се дешава и довољно су уплашени. Од ноншаланције, шеге, зезања, до апокалиптичних изјава и претњи „ми ћемо ово, ми ћемо оно“… Борба против короне свела се на репресију, а то никако не сме да се дешава. Имам утисак да они заустављају живот. Чак и мере морају да имају меру. Не можете сељака затворити да не буде на њиви, не можете старије да пуштате само у четири сата ујутру напоље. Аман, људи, зомбирали сте читаву нацију, на шта то личи? Је л’ вирус не мирује од 4.00 до 7.00? Или госпође на каси, оне не могу у том времену пренети вирус пензионерима уколико га имају. Или обрнуто.

„Конференције струке претвориле се у политичке панфлете“

Према Малиновићевим речима, струка би требало да упозна грађане са стањем, да инструише како да се понашају и да властима да јасне, чврсте, одлучне и правовремене предлоге за примену мера, што се, тврди он, никако не дешава.

– Конференције за медије струке претвориле су се у политичке памфлете појединих новинара. Потпуно је изгубило смисао. Тамо се не постављају питања које треба поставити. То се наменски ради и то је доказ да нешто дебело није у реду док се грађани замлаћују, назови, новинарским епопејама од питања.

„Каква нам је војска кад гарнизон чини 60 људи“

Малиновић тврди да војници, као ни остали грађани, нису заштићени од коронавируса и да је недопустиво да примају потенцијално заражене особе без икакве опреме.

– Сетите се како су се првих дана војници појавили са дугим цевима на улици као да су у појасу Газе. Да ли неко мисли да су војници, само зато што су са дугим цевима, имуни на то што може да их снађе, па су баш кренули са мерама као да је антитерористичка операција у питању. Чак и мени као војнику боде очи да је то била прва мера. А онда следи Моровић, опремање центара и оно „мрешћење“ од сликања Вулиново. И сад је питање какву су заштиту имали ти војници који су морали да иду да прихвате неколико хиљада људи? Шта имамо као продукт тога? То да је врховни командант рекао да је морао да буде избачен цео гарнизон. Погледајте, молим вас, какво је стање читаве војске кад један гарнизон броји 60 људи. То су два вода. Па сад видите који су проблеми које војска има дугогодишњим осипањем кадра од кад смо постали „јачи, бржи и бољи“ – закључује Малиновић.