Прочитај ми чланакСкупштина Србије прихватила је амандман независног народног посланика Владана Глишића на Предлог закона о избору председника Републике, којим се редослед председничких кандидата на листи и даље утврђује жребом. Тиме је владајућа коалиција одустала од идеје да се редни број кандидата одређује на основу редоследа проглашења кандидатура, што би председничком кандидату власти, а извесно је да ће то бити актуелни председник Србије и Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић, практично отворило пут ка позицији број један на гласачком листићу.
Укидањем жреба СНС је извесно могао да рачуна на прво место на листићу на свим нивоима априлских избора (председнички, парламентарни и београдски), јер се опција да неки други изборни учесник поднесе кандидатуру пре напредњака граничи са немогућим. Остаје, додуше, могућност да извлачење куглица из бубња споји кандидата СНС са редним бројем један на листи, али ће подједнаке шансе за то имати и остали изборни такмаци.
Последњи председнички избори одржани су 2. априла 2017. године и на њима је Вучић, као кандидат владајуће коалиције, био шести на гласачком листићу. Искуство са тих избора, када су напредњаци са својим коалиционим партнерима већ првог дана прикупили и предали скоро 60.000 потписа подршке бирача, говори да ће прва поднета кандидатура бити управо – Вучићева. А то би му, да су измене закона усвојене без поменутог амандмана, донело и сигурно место број један на гласачком листићу.
„Редослед председничких кандидата на листићу годинама уназад одређиван је жребом којим је, без озбира на то ко је када предао кандидатуру и колики су чији капацитети, свим учесницима дата шанса да буду број један, који је најатрактивнији из различитих психолошких разлога“, истакао је за портал Н1 програмски директор Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Раша Недељков.
У више од три деценије дугој историји обновљеног вишестраначја у Србији није се догодило да кандидат власти буде први на листићу, што због азбучног реда што због воље жреба.
Пре него што је уведен жреб, редослед кандидата био је одређиван по азбучном реду, па се тако Слободан Милошевић, лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) која је владала од 1990. до 2000. године, на првим вишестраначким изборима нашао на петом месту, а 1992. године на чак 16. позицији на листи кандидата.
Слично су прошли и остали председнички кандидати тадашње власти – Зоран Лилић био је осми на гласачком листићу 1997. године, а на поновљеним изборима непуна три месеца касније за председника је изабран социјалиста Милан Милутиновић, који је био пети на листи.
Исти начин утврђивања редоследа кандидата важио је и након петооктобарских промена 2000. године, а период од 2002. до 2004. године обележили су у три наврата неуспели избори за председника Србије. Ипак, ни тада кандидати владајуће Демократске опозиције Србије (ДОС) нису заузели прво место на гласачком листићу (Мирољуб Лабус је био на петом месту, а Драгољуб Мићуновић на трећем).
Последњи избори на којима је редослед председничких кандидата био утврђен по азбучном реду одржани су у јуну 2004. године, а на њима је кандидат владајуће коалиције (Демократска странка Србије, Г17 плус, Нова Србија и Српски покрет обнове) Драган Маршићанин „задужио“ позицију број десет на гласачком листићу.
Правила о утврђивању редоследа кандидата за председника Србије промењена су пред изборе 2008. године, када је одлучено да се редни број кандидата на листи утврђује жребом. Кандидат владајуће Демократске странке (ДС) Борис Тадић на тим изборима нашао се на трећем месту на гласачком листићу, а исту позицију, вољом жреба, заузео је и четири године касније.
У наставку текста можете погледати листу свих кандидата за председника Србије који су на изборима од 1990. године били на првом месту на гласачком листићу.
9. децембар 1990. године: Алексов др Љубен-Ален (Група грађана)
20. децембар 1992. године: Јездимир Васиљевић (Група грађана)
21. септембар 1997. године: Милисав Банковић (Радничка странка Југославије)
7. децембар 1997. године: Миодраг Видојковић (Група грађана)
29. септембар 2002. године: Вук Драшковић (Српски покрет обнове)
8. децембар 2002. године: Војислав Коштуница (Демократска странка Србије)
16. новембар 2003. године: Радослав Авлијаш (Демократска странка Отаџбина)
13. јун 2004. године: Љиљана Аранђеловић (Јединствена Србија)
20. јануар 2008. године: Томислав Николић (Српска радикална странка)
6. мај 2012. године: Зоран Станковић (Уједињени региони Србије)
2. април 2017. године: Александар Јанковић (Група грађана „За Србију без страха“)
Бакарец: Изборни услови „као од тице млеко“
Посланик Српске напредне странке Небојша Бакарец сликовито је објаснио позадину одлуке Владе Србије да одустане од свог предлога.
„Прихватање амандмана говори о широкогрудости и правичности Српске напредне странке и Александра Вучића. Ниједна власт од 1990. до 2012. године није опозицији понудила овако привлачне изборне услове, што би народ рекао – као од тице млеко“, тврди Бакарец.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2022
